RUSKA USTAVNA KRIZA 1993: Kako je Jeljcin tenkovima uveo neoliberalizam i skoro izazvao građanski rat

U Rusiji je tranzicija iz sovjetskog socijalizma u kapitalizam došla kao veliki šok. Težak događaj za Rusiju desio se u oktobru 1993. godine, koji je skoro prerastao u građanski rat. 

4. okrobra u Moskvu ulazi deo vojske lojalan Jeljcinu, opkoljava Beli dom u kojem se nalaze poslanici parlamenta i Vrhovnog sovjeta i otvara paljbu po njima iz tenkova T-80U. 

Nakon ovakvog može se reći terorističkog čin Jeljcina, vođe pobune se predaju, bivaju uhapšeni i osuđeni na zatvor. Službeni broj poginulih na ulicama iznosi 157, dok drugi izvori navode preko 2000. 

U zapadnoj javnosti vladalo je mišljenje da je ovaj čin Jeljcina opravdan, kako bi sprečio kontrarevoluciju i ponovnu uspostavu komunističkog režima, dok je „demokratijom“ opijenim ruskim građanima nažalost trebalo više godina da shvate šta je Jeljcin ustvari učinio . Na kraju svega Jeljcin je svoju vlast dodatno ojačao novim ustavom. 

 
Ali da se vratimo malo u prošlost, zbog čega je došlo do ovog događaja?

Samo par dana nakon raspada SSSR-a, u januaru 1992. na snagu stupa program ekonomskih reformi ruskog predsednika Borisa Jeljcina. Pod uticajem zapadnih savetnika Jeljcin je nastojao sprovesti niz radikalnih reformi. 

Foto: TASS

Ona je za rezultat imala uništenje ruske ekonomije, industrija se naglo raspada, zatvara se većina fabrika, cene odlaze u nebo, uvode se brojni novi porezi, drastično opada životni standard za najširi deo stanovništva, dok se manjina, poznata kao oligarsi naglo bogati, pojavljuju se kriminalne grupe i raste siva ekonomija, jer ne postoji drugi način da se preživi nakon uvođenja „zapadnog kapitalističkog i demokratskog sistema.“ 

Zbog svega ovoga dolazi do oštrije političke konfrontacije između Jeljcina i opozicije u parlamentu. Potpredsednik Aleksandar Ruckoj, Jeljcinov program nazvao je "ekonomskim genocidom". 

Rusima kao i svima nakon raspada socijalizma, obećana je jedna nova era prosperiteta, slobode i  rastućeg životnog standarda. Umesto toga dobili su to da 1992. prosečna primanja padaju za 2 i po puta.

Jeljcin je uz pomoć zapada hteo izvršiti masovnu privatizaciju. Dobija kredit od 1,6 milijardi dolara i podršku američkog predsednika u sukobu sa parlamentom.

Reforme ne samo da su bacile Rusiju na kolena, već su je mogle i razbiti u potpunosti. Zbog reformi deo ruskih republika je tražio veću autonomiju, a neke i potpunu nezavisnost. Jeljcin na kraju dekretom broj 1400 raspušta parlament, iako po ruskom ustavu predsednik nije imao ovlasti da to učini, takođe raspušta i sve regionalne i lokalne sovjete. To su bile očite pripreme za operaciju privatizacije uz pomoć zapada.

Jeljcin je telefonom obavestio Klintona da će doći do ne baš sasvim demokratskog događaja, Klinton mu je za to dao blagoslov. Skupština izglasava nepoverenje Jeljcinu, predsednik Vrhovnog sovjeta Azbulatov ga smenjuje i na njegovo mesto postavljaju potpredsednika generala Ruckoja. Jeljcin odgovara, policija opkoljava Beli dom, kojem isključuje struju, vodu i grejanje.

Na stranu tzv. "pučista" staje veliki broj građana, predvođeni komunistima. Oni kao i sami "pučisti" nisu nosili ruske zastave, nego sovjetske i poneku carsku.

Danima se dešavaju borbe po ulicama sa vojskom i policijom, nezvanično gine preko 2000 ljudi.

Cak je i Pravoslavna crkva bila neprijateljski raspoložena prema dekretu 1400. Ona nastoji nametnuti pregovore, ali uzalud, Jeljcin bira krvoproliće.

Artem

komentari (0)

Nema komentara

Budite prvi koji će komentarisati!

Ostavi komentar