Dan kada je NATO agresor zasuo Niš kasetnim bombama i ubio 16 civila

Majsko prepodne 7. maja 1999. godine u Nišu je počelo uobičajeno, jer Nišlije su već bili navikli da žive između zlokobnih sirena za vazdušnu opasnost u skloništima i u podrumima. A već oko 11.30 sve se pretvorilo u pakao.

Dok su građani bili van svojih kuća i stanova, u prodavnicama, na pijacama, ulicama i trotoarima, sa neba je avijacija NATO-a prosula tovare kasetnih bombi, zabranjene svim međunarodnim konvencijama o ratovanju i prvi put korišćene u bombardovanju naše zemlje. I izvršila nezapamćen i najmonstruozniji zločin nad civilima. 

U Nišu je tog 7. maja ubijeno 16 ljudi, među kojima i Ljiljana Spasić, trudnica pred porođajem, koja nije stigla do pijace da kupi i proba prve trešnje. I zbog nje i svega što su tog tragičnog dana doživeli, Niš i Srbija nikada neće moći da zaborave masakr u centru grada na desnoj obali reke Nišave – ispred zgrade Univerziteta (nekadašnje Moravske banovine), u Šumatovačkoj ulici, na glavnoj autobuskoj stanici i pored nje na Tvrđavskoj pijaci, u zdravstvenim stanicama i pored njih, na Bulevaru 12. februar, u dvorištima istorijske i kulturne zaostavštine grada iz perioda pod Osmanlijama, na trotoaru Hasan-begove džamije i šetalištima na nišavskom keju. 

Na trotoaru kod zgrade Univerziteta geler je Ljiljani Spasić presekao vratnu arteriju. Ova mlada Nišlijka, apsolventkinja medicine, bila je u sedmom mesecu trudnoće i nosila je devojčicu. Na trotoaru su se ugasili i njen i život njene nerođene bebe, iskrvarila je za samo nekoliko minuta. 

Danas bi, da su kojim slučajem preživele bombardovanje, Ljiljanina devojčica imala isto godina koliko i njena majka kada je stradala. A samo četrdesetak metara od mesta njenog ubistva, ispred malog restorana u Ulici Anete Andrejević, preko puta Tvrđavske pijace u Nišu, poginula je mlada konobarica. 
Na suprotnom kraju Niša, smrtonosne bombe NATO-a sa malim padobranima, nošene vetrom, pale su i na zgradu Klinike za patologiju.

Ubijenih Nišlija bilo je u ulicama Ljube Nenadovića i Ljube Didića pored parka Čair, ali i u gradskom naselju Duvanište. Povređeno je bilo više od 70 ljudi. 

Ubilačka avijacija Severnoatlantske alijanse, demonstrirajući svu svoju silu i moć, u dva naleta u razmaku od samo 12 minuta – u 11.27 i 11.39 – bacila je na Niš dvadesetak kontejnera sa preko 500 „narandžastih ubica”. Pored stradalih građana, srušeno je i uništeno više od 125 stambenih zgrada i solitera, izgorelo je do pepela nebrojeno mnogo porodičnih kuća, u vatrenoj stihiji nestalo je više desetina automobila.

Neljudi su kasetnim bombama pogodili bolnice, medicinske ustanove i zdravstvene stanice, fabrike i skladišta, škole, sportske i trgovinske objekte... Posejali su smrt.

I godinama posle agresije, tokom kojih je Niš čak 56 dana i noći neprestano bio pod uzbunom i na meti raketa i projektila agresora, zaostale i neotkrivene „narandžaste ubice” kosile su i uništavale sve pred sobom u centru i svim delovima grada, ubijale i povređivale civile.