ANGLO-ZANZIBARSKI RAT: Najkraći rat na svetu koje je trajao samo 38 minuta

Najkraći rat na svetu je trajao tačno 38 minuta, a vodio se 1896. godine između Britanskih snaga i Zanzibara, a poznatiji je pod imenom Anglo-zanzibarski rat.

Ovaj rat je dokazao da su Britanci autoritet na području Zanzibara, budući da su tadašnji žitelji ove zemlje bili opijeni lažnim osećajem moći i snage. Gledano iz svakog ugla, ovaj rat nije ni bio rat, pošto Zanzibar nije imao nikakve šanse da pobedi.

U to doba, 1896. godine, evropske zemlje su imale kolonije u Africi, a za cilj su imali eksplotaciju prirodnih resursa ovog kontinenta. Britanija, Nemačka i Francuska su prednjačili i dominirali u tim radnjama. Čak i kada bi došlo do pobune u nekoj od kolonoizovanih zemalja, te bune bi bile brzo ugušene. Pravu samostalnost i nezavisnost afričke zemlje su stekle tek posle Drugog svetskog rata.

Jedan od simbola borbe za samostalnost, bio je i Anglo-zanzibarski rat.

Kada je posle samo tri godine vladavine preminuo sultan Hamad bin Thuvani, koji je bio probritanski orijentisan, na čelo države 25. avgusta 1896. godine je došao Kalid bin Bargaš, njegov rođak. Prema nekim tvrdnjama, sultan Hamad je otrovan od strane svog rođaka, iz razloga što se Kalid nije slagao sa politikom da njegova zemlja bude potčinjena Britaniji. Između ostalog, nije se slagao ni sa time da se ukine trgovina robovima, što je u to vreme, po njemu, bila velika šansa za trgovisnki uspeh Zanzibara.

Kako je britanska vlada želela da na mestu sultana bude Hamud bin Muhamed, pa je Kalidu dala rok do 27. avgusta 1896. godine do devet sati ujutru da Hamud nasledi presto.

Kalid je verovao da Britanici blefiraju i okružio je palatu sa artiljerijom i čuvarima. Sa druge strane, Britanci su poslali svojih pet najopremljenijih brodova u luku blizu sultanske palate, gde su čekali naređenje za napad.

38 minuta bombardovanja

Tačno u devet časova, kada je prema ultimatumu Kalid trebalo da preda presto, Britanci su počeli sa bombardovanjem. Najviše je stradala palata koja je bila od drveta i nije imala šasne protiv britanskih topova.

Kalid je u svom posedu imao jedan luksuzno opremljen brod Glazgov koji je dobio na poklon od kraljice Viktorije, nije bio spreman, kao ni opremljen za ratovanje, pa je veoma lako i brzo postao plen Britanske kraljevske mornarice, koja ga je zauzela i spasila posadu.

Posle samo 38 minuta, Kalidove trupe su napustile bojno polje i rat je bio okončan.

Kalid i njegovi najbliži saradnici su otišli u obližnji nemački konzulat, gde su tražili azil, i on je uspešno izbegavao da bude zarobljen od strane Velike Britanije sve do Prvog svetskog rata, kada je morao da se odrekne sultanskog prestola, kao i da živi u egzilu.

Kada su žrtve u pitanju, britanski orijentisane snage koje su u tom boju imale 1.000 vojnika, izgubile su jednog čoveka, dok je sa druge strane, Kalid izgubio 500 od 3.000 ljudi koliko ih je imao na raspolaganju. Britanske snage, iako brojčano slabije, bile su mnogo bolje opremljene, što je Kalid kasno shvatio.

Posle zauzimanja kontrole nad zemljom, Britanci su postavili svog čoveka na čelo ove države. Godinu dana posle okončanja rata, robovlasništvo je zabranjeno.

Britanci su na Zanzibaru ostali sve do 1963. godine, kada je i okončana njihova vladavina nad ovom afričkom zemljom. Posle toga, Zanzibar se ujedinio sa republikom Tangnjukom i iz tog saveza, nastala je zemlja koju danas poznajemo kao Tanzanija.