Na današnji dan pre 30. godina počela zloglasna "Oluja, Štrbac: Bio je to ratni zločin, 66 odsto stradalih civili

Vojna akcija "Oluja" počela je napadom na RSK u zoru 4. avgusta 1995. i trajala do 7. avgusta, a operacije su zatim nastavljene i tokom septembra, na prostoru BiH, odnosno Republike Srpske

Štrbac je povodom 30 godina od stradanja srpskog naroda u akciji "Oluja", rekao za Tanjug da je prema podacima tog centra iz Hrvatske tokom akcije 1995. godine proterano više od 220.000 Srba, dok je više od 1900 ljudi stradalo.

On je naveo i da su od 1.903 žrtve čak tri četvrtine bili stariji od 60 godina, 564 je žena što je 30 odsto u ukupnom broju žrtava u "Oluji".

Štrbac je ukazao da je još poraznija starosna struktura žena i da je čak četiri petine njih bilo starije od 60 godina.

"U toj brojci od 1903 još je 619 nestalih, a to je tačno trećina. I među nestalima je čak 76 odsto civila i 51 odsto žena. To su te crne brojke i najcrnje, možda, na prostoru prethodne Jugoslavije", naglasio je Štrbac.

On je naveo da je glavni štab Vojske Republike Srpske Krajine 1993. vršio popis stanovništva prema kome je u SAO Krajina živelo više od 230.000 ljudi, a da je, prema popisu Međunarodnog Crvenog krsta od oktobra 1995, tamo ostalo oko 10.000, među kojima 2.000 Hrvata koji su tu i ranije živeli.

Što se tiče povratka izbeglih, Štrbac kaže da se, prema hrvatskim podacima, u tu zemlju vratilo oko 130.000 izbeglih, ali da je, od te brojke, oko 48 odsto i ostalo.

"Ovi drugi su se ponovo vratili tamo gde su već bili pobegli, a jedan broj je umirao zbog neuslova u kojima su živeli", naveo je Štrbac.

On je istakao da je, povodom pitanja povratka izbeglih, situacija još gora od ulaska Hrvatske u EU.

Objašnjava da je Hrvatska, po popisu 2021. imala skoro milion stanovnika manje nego 1991. godine.

"U toj brojci, pola miliona odnosi se na Srbe, a druga polovina su Hrvati koji su se dobrovoljno rasuli po Evropi u potrazi za boljim životom. Među njima je bilo i ono nešto mlađih porodica Srba i oni su s njima odlazili", istakao je Štrbac.

Naglasio je da je Srba u Hrvatskoj, prema popisu iz 1991, bilo 582.000 ili 12,2 odsto u ukupnoj populaciji od 4,8 miliona, a da su Srbi, na popisu 2021, spali na 123.000 i čine u ukupnoj populaciji od 3,8 miliona stanovnika 3,2 odsto.

"To je važno zato što je bio zvaničan plan tadašnjeg hrvatskog predsednika Franje Tuđmana i njegovog establišmenta, s početka devedesetih godina prošlog veka, da će srpsko pitanje u Hrvatskoj biti rešeno za sva vremena kad Srbe svedu na ispod tri procenta učešća u ukupnoj populaciji. I naravno da bi bili oni svedeni na ispod tri procenta da nije bilo tog velikog odliva i njihovog stanovništva po Evropskoj uniji", konstatovao je Štrbac.

On je naveo da su Srbi iz Hrvatske izbegli najviše u Srbiju, Republiku Srpsku i Crnu Goru, ali da su, uz pomoć UNHCR-a i drugih međunarodnih humanitarnih organizacija, odlazili u mnoge druge zemlje u svetu.

"Danas su Srbi zabeleženi u 136 država sveta. Ja ih jedino u Nepalu, na Himalajima nisam pronašao, a svuda ih je. Za razliku od Drugog svetskog rata kada su četnici odlazili pojedinačno, tada su odlazile cele porodice. Tako da vi danas kad dođete u Australiju, u Sidnej ili bilo koji drugi grad, vi tamo nalazite moje Benkovčane, tamo su svi. Imaju svoje kafane, nekoliko ulica gde samo srpski govore, tako da su čak i Kinezi, Italijani i Grci koji žive tamo naučili da govore srpski".

Dodaje da kada se gleda sa aspekta ratnih zločina, koliko je neki događaj genocidan, onda se uglavnom prebrojavaju civili i zaštićene grupe kao što su starci, deca i žene.

On je istakao da su posebni zločini izvršeni na Prijedorskoj i Petrovačkoj cesti kada su hrvatski avioni gađali kolone civila.

Kako je rekao, o tim događajima vodi se postupak pred sudom u Sarajevu, ali bez značajnog pomaka, a posle više godina, pred beogradskim sudom vodi se postupak u odstustvu protiv četiri pilota zbog komandne odgovornosti za te zločine.