Srpska Hirošima: Eksplozija municije u Smederevskoj tvrđavi 1941. godine

Nemačka okupacija se tog 5. juna 1941. godine nije naročito osećala u Smederevu, gradu na 45 kilometara od Beograda.

Samo dan pre u gradu je gostovala pozorišna trupa iz Novog Sada. A onda se začula eksplozija iz pravca tvrđave, jednog od simbola Smedereva koji se nalazi u centru grada.

Posle kapitulacije Jugoslavije, Nemci su odredili Smederevo kao mesto na kome će se skladištiti sva zarobljena oprema, oružje, municija i benzin.

“U gradu je bilo prema nekim procenama oko 400 vagona municije! Sve se to nalazilo u tvrđavi koja je odmah pored pruge, a koju je čuvalo samo 6 nemačkih stražara jer je okupator smatrao da niko nije toliko lud da proba da zapali tako ogromnu količinu oružja u centru grada”, priča Dobrica Jovičić, istoričar iz Smedereva.

Tog 5. juna 1941. godine u 14:14 dogodilo se upravo nezamislivo! Prvo su se čuli pucnji, a zatim i velika eksplozija. Za samo nekoliko trenutaka Smederevo je bilo potpuno uništeno.

“Tih 400 vagona municije koji su se nalazili u tvrđavi imalo je jačinu nekoliko atomskih bombi! Grad je bio bukvalno zbrisan! U celom Smederevu ostala je neoštećena samo 21 kuća. Neki istoričari danas tvrde da, da nije bilo stare srednjovekovne tvrđave koja je primila najžešći udar, nakon eksplozije ne bi bilo Požarevca, Kovina, Grocke, čak ni delova Beograda. Preživela bi samo Smederevska Palanka jer se nalazi u rupi”, objašnjava Jovičić.

Posledice su bile razorne. Poginulo je preko 2.500 ljudi, ali taj broj nije nikada tačno utvrđen. Identifikovano je samo 585. Za grad koji je u tom trenutku imao oko 11.000 stanovnika, to je značilo da je eksplozija ubila svakog četvrtog Smederevca.

Uzrok eksplozije nikada nije rasvetljen. Prva verzija je bila da je do tragedije došlo slučajno, zbog visoke temperature, ali je kasnije dokazano da je to nemoguće. Jednostavno, nije bilo dovoljno toplo. Mnogo posle, pojavile su se priče da je reč bila o komunističkoj sabotaži.

Tragediju je povećala činjenica da se voz pun đaka koji su došli po svedočanstva u tom trenutku nalazio baš u stanici koja je ispred Tvrđave.

Ironično, voz je kasnio dva minuta i to je bilo kobno. Preživelo je samo 12 putnika, a pronalaženi su i po nekoliko desetina metara daleko od onoga što je nekada bila smederevska stanica.

“Sovjetski agent Mustafa Golubić u to vreme je doputovao iz Moskve i viđen je 4. juna u Beogradu, a postoje svedočenja o tome da je bio u Smederevu 5. juna. Ono što se pouzdano zna je da je, samo dva dana kasnije, uhapšen nasred Knez Mihailove ulice u Beogradu. Za datum njegove smrti uzima se 11. jun, dakle šest dana nakon eksplozije u Tvrđavi”, tvrdi smederevski istoričar.

Ako je ova verzija tačna, ističe naš sagovornik, komunisti su želeli da naprave diverziju verovatno ne znajući pravu količinu municije u Tvrđavi, kao ni dimenzije katastrofe koju će izazvati.

– Ako je reč o sabotaži, datum sasvim sigurno nije izabran slučajno! Znalo se da je tada pijačan dan, da je u gradu mnogo ljudi i da deca dolaze po ocene. To bi bilo isto kao kada bi neko danas za vidovdan izveo neki teroristički čin – objašnjava JovičIć.

Prava istina ipak, ostala je sve ove godine misterija.

Nakon 5. juna Smederevu je predstojala ogromna obnova. Ironično, novac za izgradnju dali su upravo Nemci, a prema nekim podacima uloženo je čak milion maraka. Smederevo je tako postalo jedini grad na ovim prostorima koji je izgrađen u toku Drugog svetskog rata.