Godišnjica napada NATO zločinaca na autobus "Niš-ekspresa": Ubijeno najmanje 60 ljudi uključujući 15 dece

Podne, vedar dan, čisto nebo, praznik Prvi maj. NATO projektil pogađa autobus koji prelazi most u Lužanima, 18 kilometara severno od Prištine. Petnaestoro dece gine, desetine odraslih - Srbi i Albanci. Raketa je bila precizna - most nije uništen.

Manje od sat vremena kasnije, teško je povređen lekar kada je u novom napadu bombardovano vozilo Hitne pomoći. Oko dva sata kasnije, NATO avioni su izbacivali letke iznad Beograda na kojima je ćiriličnim slovima pisalo da "NATO štiti nezaštićene na Kosovu i Metohiji".

Desetine putnika koje su prvog maja 1999. krenule redovnom linijom iz Niša put Prištine, preko Podujeva, zasigurno su osećali strah. Bio je to trideset i deveti dan NATO agresije. Ipak, tako stravičnu smrt niko ne bi mogao da zamisli.

Autobus "Niš ekspresa" oko 13 časova prelazio je most preko reke Lab u mestu Lužane, dvadesetak kilometara severno od Prištine. Projektil je bukvalno prepolovio autobus: jedan deo je pao u reku, a drugi je ostao na mostu.

Podaci o tačnom broju žrtava variraju u različitim izvorima, ali se slažu da je u autobusu bilo četrnaestoro ili petnaestoro dece. Međutim, kako navode neki izvori, aparat za karte je potpuno istopljen od toplote eksplozije, te se može reći da je oko 60 ljudi umrlo tog dana.

Udar na autobus pun civila preživela su samo četiri putnika.

Izubijana, krvava i izgorela tela bila su razbacana svuda oko mesta eksplozije, ležala su među putnim torbama i delovima autobusa koji su se razleteli. Ipak, teško povređenima i poluizgorelima nije imao ko da pomogne, jer je ambulantni automobil, koji se uputio iz Preševa, takođe je gađan, nekih pedesetak minuta nakon prvog udara. Jedan od medicinara iz automobila povređen je tada.

NATO je sutradan priznao odgovornost za napad na autobus, ali je izneo tvdrnju da je autobus "slučajno pogođen" i da je meta napada bio most kojim su se kretale snage vojske i policije.

Foto: Youtube printscreen

Tog 1. maja poginuli su i Marija (15) i Nikola Petrović (17) iz Gračanice, a sa njima je bila i baka po ocu Smiljana. Dve ulice u Gračanici danas nose ime brata i sestre.

- Borimo se da živimo i dođemo da ih obiđemo, ništa drugo. Koliko god da ne možemo, iako nam se zdravstveno stanje mnogo pogoršalo, kad ne bi došli tu, mislim da ne bismo mogli da prespavamo - rekla je prošle godine, za godišnjicu smrti svoje dece, Zorica Petrović.

komentari (0)

Nema komentara

Budite prvi koji će komentarisati!

Ostavi komentar