26 godina od strašne tragedije: NATO na današnji dan 1999. bombardovao voz u Grdeličkoj klisuri

Međunarodni putnički voz Beograd - Solun NATO avijacija bombardovala je 12. aprila 1999. dok je prelazio preko mosta na Južnoj Moravi.

U napadu je poginulo više osoba, ali tačan broj nije sa sigurnošću utvrđen. Pronađeno je devet poginulih, kao i delovi tela različitih osoba. Veruje se da se u trenutku tragedije u kompoziciji nalazilo oko 50 osoba, a koliko osoba je nestalo ostalo je nejasno.

Među poginulima je bilo dece, kao i žena u drugim stanju. Tragično je stradao i bračni par mladih naučnika, hemičara.

Napad se dogodio drugog dana Uskrsa, u 11.39 časova, a voz broj 393 koji se kretao od Niša ka jugu put granice Ristovac, pogođen je sa dva projektila, dok su još dva pala na obližnji kolski most.

Po udaru prvog projektila lokomotiva i prvi vagon su se potpuno odvojili od kompozicije, a drugi projektil pogodio je treći vagon kompozicije, koji je potpuno razoren. Spržen je i četvrti vagon, ali most nije srušen.

Činjenica da je pogođen putnički voz, izazvala je izvesne reakcije u međunarodnoj javnosti.

Predstavnici NATO komentarisali su da je gađan most, a da, navodno, pilot nije uočio kompoziciju voza.

Kako je sutradan izjavio general Vesli Klark, zapovednik snaga NATO tokom agresije na Saveznu republiku Jugoslaviju, zvanični naziv operacije bio je Saveznička sila, voz se kretao prebrzo, pa, po njemu, pilot nije bio u stanju da uoči da se na mostu nalazi kompozicija voza.

Po Klarku projektil je ispaljen sa prevelike udaljenosti i vidljivost nije bila dobra. Drugi projektil je, po njegovim tvrdnjama, usledio nakon manje od sekunde.

Kako bi pomenute tvrdnje bile ilustrovane, novinarima je tada pušten snimak, nastao na letelici koja je bombardovala putnički voz.

Pojedine međunarodne organizacije ili tela reagovale su povodom ovog zločina.

Maja 1999. Međunarodni tribunal za bivšu Jugoslaviju u Hagu objavio je da će istražiti slučaj. Konačno, zauzet je stav da je most bio legitiman cilj, a da putnički voz, navodno, nije namerno gađan. Pošto se stalo na stanovište da je pilot drugi projektil ispalio bez namere da usmrti civile odlučeno je da slučaj neće biti predat tužilaštvu Tribunala.

Amnesti internešnal, međutim, jasno je naglasio da je gađanjem kompozicije putničkog voza prekršen 57 član protokola Ženevske konvencije.

Osam meseci posle tragičnog bombardovanja putničke kompozicije voza u Grdeličkoj klisuri na Južnoj Moravi, januara 2000. dnevni list Frankfurter rundšau (Frankfurtski pregled) objavio je tekst kojim je stavio pod znak pitanja izjave generala Klarka, odnosno zvaničnu istinu NATO, na temu bombardovanja kompozicije putničkog voza u Grdeličkoj klisuri.

U tekstu je navedeno da je snimak koji je predstavio NATO višestruko ubrzan. Prvobitna tvrdnja bila je da je snimak tri puta ubrzan. Potom su istraživači frankfurtskog lista zaključili da je snimak ubrzan čak 4,7 puta.

Jasno je da je ovo učinjeno kako bi se opravdao potez pilota, odnosno potvrdile tvrdnje da on nije mogao da uoči kompoziciju voza. Istraživanje novinara međutim jasno je pokazalo da to nije istina.