Vojska Srbije poseduje balističke supersonične rakete: Srpski MiG-ovi 29SM+ uočeni kako nose kineske rakete vazduh-zemlja CM400

Kako Tango Six saznaje, Vojska Srbije poseduje supersoničnu kvazi-balističku raketu dometa (minimum) 250 kilometara.

Reč je o kineskoj raketi vazduh-zemlja CM-400. Dve rakete ovog tipa danas su uočene podvešene na višenamenskom borbenom avionu MiG-29SM+ Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane.

Vazduhoplovno ubojno sredstvo brzine i dometa koje ne poseduje ni jedna oružana sila u širem regionu najverovatnije se odnosi na nedavne najave predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je kazao i „…ljudi ne sanjaju šta sve imamo, šta sve nabavljamo, ne sanjaju“.

Činjenicu da je RV i PVO korisnik ovog vazduhoplovnog ubojnog sredstva indirektno je nagovestio načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović koji je u februaru, govorivši o raketnom sistemu PULS, izjavio da „u vazduhoplovnoj komponenti imamo ubojna sredstva sličnog maksimalnog dometa i ubojne moći“.

Nedorečenost generala podstakla je Tango Six da analizira šta bi moglo doći u obzir, kao i da li je mislio na dalekometno naoružanje kojim raspolaže ratno vazduhoplovstvo.

U našem tekstu smo, između ostalog, kao jednu od mogućih opcija, upravo naveli i kinesku raketu CM400AKG za koju se može naći i informacija da je protivbrodska. Međutim, reč je o višenamenskom vazduhoplovnom ubojnom sredstvu.

Raketa se u javnosti pojavila 2013. godine, pouzdanih podataka o opcijama dometa nema, osim onih da je minimalni 250 kilometara uz pominjanje dometa od 300, pa čak i 400 kilometara.

Tango Six je prvi put raketu uživo video na prošlogodišnjem vazduhoplovnom sajmu u Dubaiju. Na prošlogodišnjem sajmu Partner ova raketa nije bila prikazana ni u formi makete.

Za ovu raketu proizvođač CASIC navodi da ima dužinu 5,1 m, kalibar 400 mm, brzinu u završnoj fazi leta 4,5 maha, masu od 910 kg, da postoje dve vrste bojeve glave – eksplozivna mase 150 kg i probojna mase 200 kg.

Navođenje je kombinovano, inercijalno uz korekciju putem GNSS, a u završnoj fazi uz pomoć infracrvenog ili optoelektronskog tragača. Za kružno odstupanje od cilja (CEP) se navodi da je 5-10 m. Takođe se nudi opcija sa pasivnim radarskim tragačem, i to u protivbrodskoj varijanti kada je CEP navodno 5 metara.

Prva medijska izveštavanja o raketi 2013. godine nastala su upravo na vazduhoplovnom sajmu u Dubaiju. Opcije navođenja tada su zaintrigirale i najiskusnije vazduhoplovne novinare. Kinezi su marketinški raketu nazvali i „ubicom nosača aviona“.

Jedini do sada poznati inostrani korisnik CM400AKG je Pakistan kome su ove rakete integrisane na višenamenske borbene avione JF-17 „Thunder“.

Pakistanski vojni zvaničnici su nakon prošlogodišnjeg sukoba sa Indijom, izneli nove informacije o ovoj raketi. Po njima, domet je 400 kilometara, brzina 5 maha, a tu je i podatak da se cilj može „zaključati“ na daljini od 30 km.

Pakistanci se hvale i da su je uspešno borbeno upotrebili. Tvrde da su u rejonu Adampura pogodili raketni položaj sistema S-400 PVO Indije, odnosno da su uništeni osmatrački i nišanski radar dežurnog diviziona.