Oglasio se Batut zbog lepre

Lepra, poznata i kao Hansenova bolest, hronična je zarazna bolest koju izaziva bakterija Mycobacterium leprae. 

Iako je i dalje prisutna u pojedinim delovima sveta, lepra se danas uspešno leči i teško prenosi, navodi se u saopštenju Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut".

Lepra (guba) je hronična infektivna bolest izazvana bakterijom Mycobacterium leprae. Zahvaljujući savremenoj medicini, bolest je u potpunosti izlečiva primenom kombinovane antibiotske terapije.

Spor razvoj i dug period inkubacije

Bolest se razvija izuzetno sporo. Period inkubacije, odnosno vreme od infekcije do pojave prvih simptoma, može trajati više godina, a ponekad i deset ili više godina.

Kako se lepra prenosi?

Lepra se ne prenosi lako. Za prenos je potreban dugotrajan, blizak i ponovljen kontakt sa osobom koja boluje od lepre i nije na lečenju, najčešće tokom više meseci. Uobičajeni svakodnevni kontakti ne predstavljaju rizik za infekciju.

Većina ljudi koji dođu u kontakt sa bakterijom Mycobacterium leprae nikada ne razvije bolest, zahvaljujući prirodnoj otpornosti organizma, navode iz Batuta.

Zaraznost i lečenje lepre

Nakon započinjanja terapije, zaraznost prestaje vrlo brzo, često u roku od nekoliko dana. Osoba koja se leči ne predstavlja rizik za okolinu, zbog čega se lepra danas smatra bolešću koja se uspešno kontroliše medicinskim merama.

U slučaju dijagnostikovanja lepre primenjuju se standardni epidemiološki postupci u skladu sa međunarodnim smernicama. To uključuje lečenje obolelog, identifikaciju i pregled bliskih kontakata, kao i nadzor i hemoprofilaksu prema proceni stručnjaka.

Ko se smatra bliskim kontaktom?

Bliskim kontaktom smatra se osoba koja je bila u dugotrajnom, neposrednom i redovnom kontaktu sa nelečenim obolelim, poput članova domaćinstva. Ovakav ciljani pristup omogućava efikasnu zaštitu zdravlja bez uznemiravanja šire javnosti.

Globalna rasprostranjenost lepre danas

Lepra je i dalje prisutna u svetu, sa oko 150.000 do 200.000 novih slučajeva godišnje, uglavnom u delovima Azije, Afrike i Latinske Amerike. U Evropi je bolest eliminisana kao autohtona, ali se povremeno registruju uvezeni slučajevi.

Lepra u Srbiji i Evropi

Poslednji slučajevi lepre u Srbiji zabeleženi su pre više decenija. U Evropskom regionu SZO tokom 2024. godine prijavljeno je 79 uvezenih slučajeva, što ne predstavlja rizik za javno zdravlje.

Zašto nema razloga za paniku?

Zbog međunarodnih putovanja i dugog perioda inkubacije, povremeni uvezeni slučajevi su očekivani i ne ukazuju na lokalno širenje bolesti, naročito kada se primenjuju standardne mere dijagnostike, lečenja i epidemiološkog nadzora.