Pregovori za NIS ovaj put idu teško: "Traže više vremena, Srbija između dve sile"

Srbija je dobila prvu preliminarnu tehničku studiju o primeni nuklearne energije u našoj zemlji koja je analizirala različite dostupne tehnologije na tržištu kao i njihovu tehničku i komercijalnu zrelost i da su u igri i tradicionalne nuklearke i mali modularni reaktori, izjavila je danas ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.

"Jedna tehnologija tehnički i tehnološki još nije potvrđena. To su mali nuklearni reaktori koji su još u razvoju. Imamo komercijalne nuklearne elektrane koje nude ekonomiju obima, dok mali modularni reaktori nude fleksibilnost, modularnost i nude niže investicione troškove", rekla je ona za Jutarnji dnevnik RTS-a.

Otvara se solarna elektrana "Petka"

Najavila je da se danas u Kostolcu otvara solarna elektrana "Petka", prva manja solarna elektrana u državnom vlasništvu a da sledi i završetak vetroparka u Kostolcu i da će ove dve "zelene" elektrane pokriti snabdevanje strujom za 35.000 domaćinstava.

Govoreći o studiji o primeni nuklearne elektrane navela je da je ona takođe pokazala, da postoji prostor za integraciju nuklearne energije u prenosni sistem, što je, prema njenim rečima veoma važno i dodala da se ne misli da je to moguće danas ili sutra, nego za oko 15 do 20 godina.

Prema njenim rečima studija je takođe pokazala i koje se faze moraju po smernicama Međunarodne atomske agencije pripremiti do ulaska u opštu izgradnju nuklearnog objekta.

"Te faze traju, prva i druga konkretno, negde između pet i sedam godina. Oko njih treba da se završe dalje dodatne studije i analize, ali i da se formira telo koje će se baviti razvojem nuklearnog programa. Mi smo trenutno upravo u formiranju takvog tela unutar Ministarstva rudarstva i energetike, naravno sa predstavnicima naučnih instituta ali i drugih institucija koje mogu doprineti ovakvom jednom poduhvatu", reka je ministarka i dodala da se to, pre svega, odnosi na obuku stručnih kadrova, što je veoma bitno, a procenjuje se da će ceo taj proces koštati negde oko 30 miliona evra.

Dodala je da je osim odluke koja će se tehnologija primeniti neophodno odrediti i sa kojim partnerima će se raditi i kada proces može da počne.

Što se partnera tiče, navela je da sa Francuskom recimo imamo potpisan ugovor o saradnji, da ona ima veliko iskustvo jer je blizu 70 odsto njene energije iz nuklearnih elektrana ali da Francuska dugo nije gradila nuklearne elektrane.

Istakla je da ima i drugih zemalja, kao što je Južna Koreja koja je u Ujedinjenim Arapskim Emiratima uspela da za relativno kratak period sagradi jednu jedinicu.

"Gledaćemo sve ono što je dostupno kada su u pitanju mali nuklearni reaktori. Mi nameravamo da sa Južnom Korejom potpišemo sporazum o saradnji, koji se tiče obe vrste tehnologije i to u narednih dva meseca", rekla je ona.

Pojašnjavajući zašto je važno da Srbija uđe u nuklearni program naglasila je da će ne samo Srbiji, nego i zemljama u Evropi, ali i uopšte globalno trebati sve više i više energije, da je potrošnja sve veća, i leti i zimi, i da će biti još veća u narednim godinama i decenijama.

Istakla je da obnovljivi izvori, koliko god mogu da donesu i da doprinesu i dekarbonizaciji i smanjenju štetnih gasova nisu dugoročno i stabilno rešenje, zato što zavise od vremenskih uslova.

Ocenila je da današnje otvaranje solarne elektrane Petka u Kostolcu, prve u vlasništvu države znači da je energetska tranzicija i zvanično počela u okviru našeg najvećeg preduzeća.

"Sledi, naravno, i završetak vetroparka u Kostolcu. To je bitno zato što se ti projekti realizuju na starim rudarskim odlagalištima, znači da se koristi postojeća infrastruktura za obnovljive izvore energije. To stvara dodatna radna mesta, čisti izvor energije", rekla je ona i dodala da je cilj da Elektroprivreda razvija i druge projekte.

Govoreći o tome dokle se stiglo sa projektom Bistrica rekla je da je ovaj najvažniji projekat koji se razvija, u završnoj fazi, u toku je ishodovanje lokacijskih uslova za glavno postrojenje a pregovori sa Japanskom agencijom za međunarodnu saradnju koja treba da finansira projekat su u finalnoj fazi.

"Znamo da je japanska tehnologija kada su u pitanju reverzibilne hidroelektrane jedna od najboljih na svetu. Završavaju se urbanistički planovi da bi se dobili sve neophodne dozvole za pristupnu infrastrukturu i cilj je da se pred kraj ove godine raspišu prvi pozivi za izgradnju pristupne infrastrukture da bi radovi počeli ubrzo nakon toga, sledeće godine", rekla je Đedović Handanović.

Kada je reč o sankcijama NIS-u čije je uvođenje odloženo do kraja jula, rekla je da pregovori idu prilično teško, zato što smo u nezavidnoj situaciji između dve velike sile, Rusije i Amerike, između kojih razgovori ne teku jednostavno i traže više vremena nego što je to možda očekivano u januaru ili u februaru.

"Četvrti put je dobijeno produženje licence za rad Naftne industrije Srbije. Nama je veoma važno da za očuvanje stabilnosti i snabdevanja tržišta i cena, sankcije ne stupe na snagu, tako da ćemo se boriti svim načinima da nastavimo dijalog sa jednom i sa drugom stranom, da zaštitimo našu poziciju", rekla je ona.

Dodala je da naša situacija nije nimalo laka, da su okolnosti nepredvidive ali da postoji ono što možemo da uradimo i što se već radi, a to je da se povećaju rezerve na maksimum, da i drugi snabdevači pored NIS-a, a to je već slučaj, mogu da preuzmu snabdevanje.

"Naš je cilj da sankcije ne stupe na snagu. Srbija ništa nije učinila da bi doprinela uvođenju sankcija. Jedino možemo da se nadamo, a pre svega da radimo u tom smislu da dobijemo najbolji mogući rezultat za naše građane, a to je da NIS nastavi da posluje, da rafinerija u Pančevu stabilno može da proizvodi naftne derivate", zaključila je ministarka.