Moskva i Kijev dostavili pregovaračke pozicije, ključna pitanja teritorije

Potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država Dž. D. Vens izjavio je da je Vašington dobio detalje o pregovaračkim pozicijama Moskve i Kijeva. On je u intervjuu za televiziju „Foks njuz“ naveo da su zahtevi dve strane jasno formulisani, ali da postoje „dva velika pitanja“ koja ostaju bez odgovora.

„Konačno imamo detalje. Radimo na njima, ali još nismo sve shvatili“, rekao je Vens, dodavši da Ukrajina zahteva garancije da Rusija više nikada neće izvršiti invaziju na njenu teritoriju i da želi sigurnost u pogledu svog budućeg teritorijalnog integriteta. Sa druge strane, prema njegovim rečima, Moskva insistira na dobijanju određenih teritorija, od kojih većinu već kontroliše.

Vens je naglasio da je upravo to „suština pregovora“ i izrazio uverenje da bi predsednici Rusije i Ukrajine, Vladimir Putin i Volodimir Zelenski, mogli na ličnom sastanku da postignu dogovor o ključnim pitanjima – teritoriji i bezbednosnim garancijama.

Zahtevi Moskve

Prema pisanju zapadnih medija, Moskva je u svojim predlozima iznela više uslova:

povlačenje ukrajinskih trupa sa teritorije samoproglašenih DNR i LNR, uz zamrzavanje linije fronta u Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti;
napuštanje delova Sumske i Harkovske oblasti koje trenutno drži ukrajinska vojska;
zvanično priznanje ruskog suvereniteta nad Krimom;
ukidanje zapadnih sankcija;
trajno odustajanje Kijeva od članstva u NATO, uz mogućnost dobijanja drugih bezbednosnih garancija sa Zapada.

Kako je naveo „Njujork tajms“, Putin je na samitu sa američkim predsednikom Donaldom Trampom na Aljasci 15. avgusta izneo i dodatne zahteve – zvanični status ruskog jezika u Ukrajini, kao i garancije za pravoslavne hramove i verske zajednice povezane sa Ruskom pravoslavnom crkvom.

Stavovi Kijeva

S druge strane, prema pisanju „Politika“ i drugih zapadnih medija, ukrajinska strana iznela je sopstvene ključne zahteve:

prekid vatre kao preduslov za bilo kakve razgovore o teritorijalnim promenama;
nadoknada ratne štete u visini od 500 milijardi do jednog biliona dolara, uz korišćenje zamrznute ruske imovine u Evropi kao dela obeštećenja;
trajne bezbednosne garancije, kao alternativa odbijenom članstvu u NATO;
održavanje sankcija protiv Rusije;
razmena zarobljenika po principu „svi za sve“ i povratak civila.

Nastavak diplomatskih aktivnosti

Posle razgovora sa Zelenskim i liderima EU, američki predsednik Donald Tramp pozvao je Putina i najavio početak priprema za direktan susret ruskog i ukrajinskog predsednika. Iako je naglasio da neće učestvovati na njihovom prvom samitu, Tramp je poručio da će biti spreman da se priključi procesu ako to bude neophodno.

Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je da bi pregovori mogli biti održani u naredne dve nedelje, dok je francuski predsednik Emanuel Makron najavio da će do sastanka doći „već u narednim danima“.

Tačan datum i mesto pregovora još nisu poznati. Moskva je predložila da se razgovori održe u ruskoj prestonici, ali je Kijev to odbio. Zelenski je potvrdio da je prihvatio ponudu za bilateralni susret sa Putinom „bez uslova“, ali Kremlj do sada nije potvrdio postojanje konačnog dogovora.

komentari (0)

Nema komentara

Budite prvi koji će komentarisati!

Ostavi komentar