Vanredno stanje u Boliviji: Nakon 50 dana protesta i nereda vlast bi mogla izvesti vojsku na ulice!

Predsednik Bolivije Rodrigo Paz proglasio je vanredno stanje u zemlji nakon gotovo 50 dana antivladinih protesta i blokada puteva koje su izazvale ozbiljne poremećaje u snabdevanju gorivom, hranom i lekovima, uprkos sporazumu koji je dan ranije postigao sa najvećim sindikatom u zemlji.

Proglašenje vanrednog stanja omogućava vladi šire ustavne nadležnosti za uspostavljanje reda, uključujući raspoređivanje vojske radi uklanjanja blokada, preneo je Rojters.

Paz je odluku saopštio u obraćanju naciji nekoliko sati nakon što je u petak objavio sporazum sa Bolivijskom radničkom konfederacijom (COB), najvećim sindikatom u zemlji.

Bolivijski predsednik je tada izrazio nadu da će dogovor predstavljati prvi korak ka smirivanju krize.

"Ako želimo da idemo napred, moramo svi da radimo zajedno", rekao je Paz tokom sastanka u predsedničkoj palati u La Pazu.

Izvršni sekretar COB-a Mario Argoljo ocenio je da sporazum predstavlja "tračak nade" za zemlju i početak prevazilaženja političkih i društvenih podela.

Međutim, uprkos postignutom dogovoru, protesti se nastavljaju u više delova zemlje, posebno u oblasti Kočabambe, gde ruralna udruženja i organizacije povezane sa bivšim predsednikom Evom Moralesom nisu učestvovale u pregovorima i nastavljaju da zahtevaju ostavku predsednika Paza.

Početak krize

Kriza je počela u maju nakon što je vlada smanjila dugogodišnje subvencije za gorivo u pokušaju da smanji budžetski deficit zbog nestašice američkih dolara i pregovora sa Međunarodnim monetarnim fondom.

Iako je vlada kasnije preduzela korake za stabilizaciju cena goriva i povukla pojedine nepopularne agrarne reforme, protesti su se proširili i prerasli u šire nezadovoljstvo zbog rasta troškova života, nestašice goriva i nedostatka strane valute.

Demonstranti su blokirali ključne saobraćajnice, uključujući puteve koji povezuju La Paz i El Alto, gradove sa oko dva miliona stanovnika.

Zbog blokada mnogi kamioni nisu mogli da dopreme hranu na pijace, dok su bolnice prijavile probleme u nabavci lekova i medicinskih sredstava.

Jedna od najuticajnijih ruralnih organizacija, federacija Tupak Katari, saopštila je da će nastaviti proteste dok vlada ne ispuni zahteve koji uključuju oslobađanje pritvorenih demonstranata, veće poštovanje autohtonih organizacija i rešavanje ekonomskih problema sa kojima se suočavaju njihove zajednice.

Prema podacima kancelarije bolivijskog ombudsmana, najmanje 14 osoba je preminulo od početka krize.

Među žrtvama su pacijenti koji zbog blokada nisu uspeli da stignu do bolnica, kao i radnici u transportnom sektoru koji nisu dobili pravovremenu medicinsku pomoć.

Politička i ekonomska kriza u Boliviji nastavlja drastično da se produbljuje, nakon što su protesti i blokade ključnih saobraćajnica širom zemlje ušli u svoju šesticu nedelju, odnosno gotovo 50 dana neprekidnih nemira. Suočen sa ozbiljnim poremećajima u snabdevanju osnovnim životnim namirnicama, predsednik Bolivije Rodrigo Paz zvanično je proglasio vanredno stanje u zemlji, preneo je Tanjug.

Ova odluka doneta je uprkos tome što je samo dan ranije postignut sporazum sa najvećim sindikatom u zemlji. Kako izveštava portal Točka.com, demonstranti ne odustaju od svojih namera i zahtevaju hitnu ostavku predsednika Paza, koji je na ovu funkciju stupio pre svega šest meseci nakon pobede na izborima na kojima je najavio novi kurs u spoljnoj i ekonomskoj politici.

Neuspeo sporazum sa sindikatima i uvođenje vojske

Odluku o proglašenju vanrednog stanja predsednik Rodrigo Paz saopštio je u obraćanju naciji u petak uveče. Samo nekoliko sati pre toga, predsednik je objavio postizanje sporazuma sa Bolivijskom radničkom konfederacijom (COB), koja predstavlja najveći sindikat u zemlji, piše Tanjug.

Tokom sastanka u predsedničkoj palati u La Pazu, predsednik je poručio da svi moraju raditi zajedno kako bi zemlja krenula napred, dok je izvršni sekretar COB-a, Mario Argoljo, ocenio da ovaj dogovor predstavlja „tračak nade“ i početak prevazilaženja društvenih i političkih podela.

Međutim, sporazum nije doneo smirivanje situacije na terenu. Proglašenje vanrednog stanja sada omogućava bolivijskoj vladi znatno šire ustavne nadležnosti u cilju uspostavljanja reda, što prema navodima Tanjuga uključuje i pravo na raspoređivanje vojske radi nasilnog uklanjanja drumskih blokada. Točka.com navodi da je vlada do poslednjeg trenutka nastojala da krizu reši mirnim putem i pregovorima, ali je opcija vanrednog stanja aktivirana zbog potpune paralize države.

Ko su demonstranti i zašto protestuju?

Kriza je prvobitno eskalirala u maju ove godine. Kako podseća Tanjug, neposredan povod bio je potez vlade da smanji dugogodišnje subvencije za gorivo, sa ciljem da se redukuje budžetski deficit izazvan hroničnim nedostatkom američkih dolara i uslovljen pregovorima sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF). Istovremeno, Točka.com dodaje da su se među prvim zahtevima građana našli i traženje većih plata u javnom sektoru, kao i optužbe da predsednik Paz nije ispunio svoja ključna predizborna obećanja.

Iako je vlada naknadno povukla pojedine nepopularne agrarne reforme i preduzela korake ka stabilizaciji cena goriva, protesti su prerasli u opšte nezadovoljstvo zbog visokih troškova života i nedostatka strane valute.

Protesti su trenutno najizraženiji u oblasti Kočabambe. Tamošnja ruralna udruženja i organizacije bliske bivšem predsedniku Evu Moralesu (koji je i sam kontroverzna figura suočena sa optužbama) uopšte nisu učestvovale u pregovorima vlade i sindikata, te odlučno nastavljaju da traže ostavku šefa države, prenosi Tanjug. Jedna od najuticajnijih grupa, federacija Tupak Katari, zvanično je saopštila da neće obustaviti radikalne mere dok se ne ispune njihovi zahtevi: oslobađanje svih privedenih demonstranata, veće poštovanje autohtonih organizacija i direktno rešavanje ekonomskih problema u njihovim zajednicama.

Humanitarne posledice

Blokade puteva dovele su do teške humanitarne i zdravstvene situacije. Demonstranti su presekli ključne pravce, uključujući i saobraćajnice koje povezuju gradove La Paz i El Alto, u kojima živi oko dva miliona stanovnika, usled čega kamioni ne mogu da dopreme hranu na pijace, piše Tanjug.

Prema podacima lokalnih medija i organizacija, situacija sa ljudskim žrtvama i privedenima je sledeća:

• Kancelarija bolivijskog ombudsmana potvrdila je da je od početka krize preminulo najmanje 14 osoba.
• Izvori na koje se poziva Točka.com navode da je broj stradalih dosegao najmanje 16 osoba, od kojih čak 13 nije uspelo da dobije pravovremenu medicinsku pomoć jer su bolnička vozila bila zarobljena na putevima.

Među preminulima su pacijenti koji nisu stigli do bolnica, kao i radnici iz transportnog sektora, preneo je Tanjug.

Kako prenosi Točka.com, do sada je povređeno na desetine ljudi, dok je više od 300 demonstranata lišeno slobode.

Pored toga, bolnice širom Bolivije prijavljuju kritične probleme u nabavci lekova i osnovnih medicinskih sredstava, dok cene preostalih namirnica na tržištu naglo rastu.

Ekonomska šteta merena milijardama

Iza političkih nemira stoji duboka ekonomska nestabilnost koju karakterišu visoka inflacija, drastičan pad deviznih rezervi i rastući budžetski deficit.

Kako prenosi Točka.com, Nacionalna industrijska komora Bolivije procenila je da je direktna ekonomska šteta izazvana drumskim blokadama već dostigla cifru od oko 2,8 milijardi dolara. Zbog nemira su potpuno zaustavljene i planirane državne reforme u strateškim i profitabilnim sektorima, kao što su rudarstvo, energetika i eksploatacija litijuma.

Na međunarodnom planu, administracija američkog predsednika Donalda Trampa uputila je zvaničnu političku podršku predsedniku Rodrigu Pazu, ističući da podržava legitimno izabranu vlast u toj zemlji, navodi Točka.com.

Sa druge strane, ekonomski i politički analitičari upozoravaju da sama podrška iz inostranstva neće biti dovoljna da se prevaziđe unutrašnji jaz i reši složena kriza u kojoj se Bolivija nalazi

komentari (0)

Nema komentara

Budite prvi koji će komentarisati!

Ostavi komentar