Povodom osmog marta popričali smo sa borkinjom za ženska prava, istrazivačicom na Institutu društvenih nauka i članicom kolektiva Ženska solidarnost Jelenom Riznić, o tome kakav je položaj žena danas u Srbiji, i da li je bolji nego pre 10 godina.
Koje ste probleme identifikovali kao primarne u prethodnom periodu, šta je ono što je u negativnom smislu obeležilo položaj žena i koja su prava ženama najviše ugrožena?
Teško je reći koji su sve problemi primarni jer smo često osuđene na ,,gašenje požara”. Nejednakosti je puno i verovatno na svakom koraku, ali mislim da problem nasilja ona nulta tačka od koje treba krenuti – nasilje u porodici, seksualno nasilje na radnom mestu i fakultetima, nasilje na porođaju… Ono što hoću da kažem je da je gotovo svaka sfera života žena ispunjena nasiljem i da, kada je situacija takva, teško uspevamo da mislimo o drugim problemima. Ne možemo se ničim drugim baviti ako nismo žive. Međutim, i van toga je mnogo problema i ukoliko se odmaknemo od pitanja nasilja, barem u ovom usko shvaćenom smislu, mislim da su žene sa decom trenutno najugroženija društvena kategorija preko koje se prelama čitav niz problema i opresija. Njima su ugrožena i radnička i reproduktivna prava, a njihova iskustva su često nevidljiva.
View this post on Instagram
“Ne možemo se ničim drugim baviti ako nismo žive”
Da li posedujete statističke podatke koliko je bilo femicida u prehodnoj godini?
Ne postoje zvanični podaci o femicidu. Podatke koje imamo dobijamo posredno uz pomoć ,,vas” – medija, tj. medijskih izveštaja o ubistvima žena koja potom kategorizujemo kao femicid, ukoliko imamo dovoljan broj informacija o tome. Upravo tu leži problem – država naprosto ne vidi nasilje nad ženama kao dovoljno veliki i važan politički problem da bi uspostavila neki objedinjujući dokument koji bi imao sve podatke o femicidima. To nije samo važno zarad pijeteta prema žrtvama, već zato što bismo na taj način mogli da vidimo gde su propusti i kako zaštiti žene jer svaki femicid može biti sprečen.
View this post on Instagram
Da li znate za slučajeve nezakonitih otkaza zbog trudnoće?
Upravo u reči ,,nezakoniti” leži problem – Zakon o radu kaže jednu stvar, praksa kaže drugo. Nezakonito je žene otpustiti zbog trudnoće, što poslodavci znaju, ali je zakonito otpustiti je po isteku porodiljskog odsustva, zakonito je ostaviti je bez otpremnine usled stečajnog postupka; nzakonito je pitati ženu na razgovoru za posao da li i kada planira porodicu, pa po tom osnovu doneti odluku o zaposlenju, ali to je široko rasprostranjena praksa. Drugim rečima, poslodavci nalaze način da zaobilaze zakon, a država koja te zakone donosi ostavlja dovoljno prostora za to.
Iz za kraj, da li je po tvom mišljenju položaj žena bolji nego pre 10 godina?
Bolji ili gori položaj su dosta paušalne kvalifikacije… ali tvrdim da sve što je iole dobro, dobro je zbog ostataka jugoslovenskog sistema koji je barem u nekom smislu prepoznavao specifičnosti položaja žena (otud porodiljsko odsustvo u trajanju od godinu dana za prvo dete, raniji odlazak u penziju jer je u radni vek žena uračunato i to što su višestruko opterećene u porodici, ne samo na tržištu rada). Ukoliko to uzmemo kao kriterijume, lako ćemo videti da ubrzano dolazi do erozije izborenih ženskih prava, uz eksploziju nasilja.
Autori: Nikola Bilić i Kalaz
