Dobrovoljni vatrogasci, tihi heroji današnjice

Dok smo bili deca, heroji su nosili plašt, spasavali svet i bili nepobedivi – bar na ekranu. Supermen, Betmen, Robin Hud... i danas su deci zanimljivi. Oblače njihove kostime, dive im se, maštaju da budu kao oni.

Šta je to što ih čini vrednim divljenja? Marketing? Ekranizacija? Ili možda ideja da heroj znači imati moć, hrabrost, i volju da pomogneš drugima. Jeste li ikada pitali dete zašto želi da bude Supermen? Da li zbog kostima? Zbog dobrih dela? Ili osećaja moći koju ima kad savlada neprijatelja?

A sad zamislite da im kažete da heroji zaista postoje. Da su stvarni. Da ih mogu sresti svaki dan. Samo što im to niko ne kaže. 
To su DOBROVOLjNI VATROGASCI.

Kako su oni heroji, pitate se? Najveći! Ljudi najvećeg srca. Najhrabriji među nama. Najbolji.

I oni imaju svoj svakodnevni posao, kao što ga je imao Supermen. Ali kad završe s tim poslom, ne odlaze odmah kući. Oblače svoje vatrogasno odelo – svoj kostim – i kreću u borbu. Ne protiv izmišljenih zlikovaca, već protiv poplava, požara, nesreća. Protiv stihija koje odnose domove, živote, čitava mesta. Oni idu tamo gde drugi beže. Bez straha. Jer je želja da pomognu veća od svakog straha. 

I sve to rade – dobrovoljno. Niko ih ne plaća. To im nije posao. To je njihova misija. Ljubav. Poziv.

Čak i kad se nagutaju dima, kad ne jedu ili ne piju ceo dan, kad rizikuju sopstveni život – oni idu. I svim srcem pomažu. Jer nose jedino oružje koje uvek pobeđuje: volju i ljubav.

Razmislite... Koliko ima lekara koji leče dobrovoljno? Koliko banaka koje daju novac bez kamate? Koliko ljudi u bilo kojoj profesiji koji bi radili isto – bez plate? Ja razmišljam ceo dan – i ne mogu da se setim ni jedne.

Oni ne traže slavu. Ne hvale se. Ali zato je naša dužnost da ih veličamo. Da im deca znaju imena. Da im kažemo: „Hvala.“ Da ih podržimo. Da ih stavimo tamo gde zaslužuju – na pijedestal. Oni su stub društva. Institucija o kojoj se malo priča.

Hajde da to promenimo. 

Hajde da deci pričamo o pravim herojima, a ne o izmišljenima. Hajde da ih hvalimo na sva usta. Da im damo ljubav, poštovanje i zahvalnost. Jer oni su to odavno zaslužili.

Pravi heroji ne nose plašt – nose odelo koje miriše na dim, znoj i humanost.

komentari (1)

Ostavi komentar

Zoran Stojanovski

Bravo koleginice. Tačno je sve 100 % ...

16.07.2025. 00:20

0 0 Odgovori