Rasprava o slanju hrvatskih vojnika u NATO misiju podrške Ukrajini održava se danas u Saboru, uz oštre diskusije između hrvatskog predsednika Zorana Milanovića, vladajuće većine i predsednika vlade Andreja Plenkovića.
Kako prenose hrvatski mediji, teške reči razmenili su poslanici i vladajućih stranaka i opozicije uoči početka plenarne rasprave o učešću hrvatskih vojnika u 13 međunarodnih misija, među kojima je i misija podrške Ukrajini NSATU, za koju predsednik Milanović nije dao prethodnu saglasnost.
Opozicija kaže da nema dovoljno podataka o samoj misiji i da nisu stvoreni preduslovi da se o njoj glasa dok vladajuća većina uzvraća da predsednik Milanović laže i stavlja se na stranu Rusije.
“Kao jedna od blentavih, tupavih opozicionih šuša, kako nas premijer naziva, želim da istaknem da je premijer Plenković taj koji silom urušava Ustav i institucije”, kazala je Dalija Orešković (DOiSIP) tražeći pauzu. Ona je optužila Plenkovića da “fejk njuzom” vodi rat protiv Hrvatske.
“On je jedan neprosvećeni apsolutista i suština insistiranja na slanju vojnika u Visbaden je težnja Plenkovića da ostvari samovlašće u državi, glasanje o tom pitanju je glasanje o Plenkoviću. Na tom pitanju nema moju podršku”, poručila je Orešković.
Poslanica Ivana Kekin iz stranke Možemo kritikovala je i Milanovića i Plenkovića, rekavši da su “ispred javnog interesa stavili lične sukobe i predizborne interese”.
“HDZ je primao pozajmice od ljudi koji su imali ekskluzivne ugovore za gas s Rusijom, bivši šef je zbog ruskih veza morao otići, HDZ je predao Agrokor Rusima, ministar spoljnih poslova šaputao je Lavrovu poeziju, a Kolinda Grabar-Kitarović ljubila Putina”, uzvratila je govornicima iz HDZ-a Mirela Ahmetović (SDP).
Dario Hrebak (HSLS) podsetio je da će Hrvatska drugi put NATO partnerima reći “ne”.
“Trideset zemalja članica NATO-a kaže ‘da’ i da imaju informacije, jedine dve članice NATO-a koje će reći ‘ne’ su Mađarska i Hrvatska”, istakao je, ali ga je Kein ispravila: “Nije 30, nego je devet zemalja dosad pristalo da učestvuje u toj misiji”
U raspravu se uključio i predsednik sabora Gordan Jandroković.
“U Vašingtonu je 31 zemlja rekla ‘da’ misiji, samo Mađarska je bila protiv, devet se dosad aktivno uključilo, ali nijedna druga osim Hrvatske nije rekla ‘ne'”, zaključio je on.
Miro Bulj, poslanik iz stranke Most naglasio je da njegova stranka neće podržati slanje vojnika u bilo koju misiju u kojoj se ratuje, ističući da “hrvatski sinovi i ćerke moraju da brane hrvatske granice od migranata”.
Siniša Hajdaš Dončić iz Socijaldemokratske partije Hrvatske (SDP) istakao je da nema sumnje kada je u pitanju pomoć za Ukrajinu, ali postavlja pitanja zbog nedostatka informacija.
“SDP gaji veliku sumnju, jer nema potpune informacije o tome što se sprema. Narativ da je SDP proruska opcija, ja s gnušanjem odbijam. SDP-u je interes hrvatsko društvo, hrvatski građani, borba za bolji život penzionera i mladih”, rekao je Hajdaš Dončić.
Poslanica SDP-a Mirela Ahmetović rekla je da je premijer Andrej Plenković osrednji “wanna be apsolutist” i da bi vladajući HDZ mogao da prepiše SDP-ova rešenja, ali neće.
Takođe je rekla kako HDZ ima “primitivni i deplasirani” politički diskurs.
Ante Sanader iz Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) rekao je da mora da se vidi “ko je žrtva, a ko agresor”, dok je Majda Burić, takođe iz HDZ-a, optužila Milanovića i SDP da rade protiv hrvatskih interesa.
Tenzije su dodatno porasle kada je Bulj kritikovao državno vođstvo za korišćenje Bezbednosno-obaveštajne agencije (SOA) u političke svrhe, dovodeći u pitanje legitimitet vlasti.
Predsednik Sabora Gordan Jandroković reagovao je na optužbe o “veleizdaji”, naglasivši ozbiljnost takvih izjava.
Rasprava dolazi nakon što je Odbor za odbranu podržao slanje vojnika u NATO misiju, a konačnu odluku doneće Sabor na glasanju u petak, pri čemu je potrebna dvotrećinska većina. Očekuje se nastavak rasprave o tom kontroverznom pitanju, koje izaziva duboke podele među političkim strankama.
Poslanica Anka Mrak Taritaš (Glas) ocenila je danas da je hrvatska spoljna politika tragedija i upozorila da je 70 odsto ambasadorskih mesta ispražnjeno, upitavši ko zastupa hrvatske građane u politikama van granice.
“Manje-više niko, dva brda se prepiru oko NATO misije, a nisu se u stanju dogovoriti ni oko ambasadora, 70 posto ambasadorskih mesta nam je ispražnjeno”, rekla je poslanica u govoru na slobodnu temu i zapitala da li se Hrvatska uopšte može zvati državom.
Ona je ocenila je da su sve politike i institucije u državi u funkciji unutrašnjeg političkog razračunavanja.
“Mi više nemam institucije države, nego moćne poluge u rukama samoživih pojedinaca”, upozorila je.
(Politika)
