Starović: Sredstva EU za Srbiju nisu zamrznuta, niti se takva odluka može očekivati

Ministar za evropske integracije Nemanja Starović izjavio je danas da nikakva odluka o zamrzavanju finansijskih sredstava Evropske unijie Srbiji nije doneta kao i da se takva odluka ne može očekivati i poručio da se država po ovom pitanju drži zvaničnih izjava iz Evropske komisije.

On je naveo da je za Srbiju jako važno to što je istog dana kada je evropska komesarka za proširenje Marta Kos rekla da EU razmatra zamrzavanje finansijskih sredstava Srbiji, stiglo i zvanično saopštenje EK u kojem se navodi da nema zamrzavanja tih sredstava.

"Videli smo i na konferenciji za medije, da je Markus Lamer portparol Evropske komisije, dobio dva ili tri uzastopna pitanja i uvek je davao isti odgovor. Veoma jasno i nedvosmisleno je rekao da nema zamrzavanja, niti bilo čega sličnog kada su u pitanju finansijska sredstva namenjena Srbiji", istakao je ministar za K1 televiziju.

Kada je reč o novcu iz Plana rasta za Zapadni Balkan koji je namenjen za Srbiju, Starović je istakao da 1,4 milijardi evra nisu "parkirani" na jednom računu i da je samo pitanje dana kada će to biti isplaćeno, već je neophodno da svi korisnici Plana rasta za Zapadni Balkan svakih šest meseci na osnovu koraka iz reformske agende podnesu zahtev za isplatu sredstava.

Kako je objasnio, Evropska komisija onda proverava da li je država uspešno ispunila sve te korake, dok sa druge strane postoji kontinuirano praćenje političkih kriterijuma koji se tiču vladavine prava, zajedničke spoljne i bezbednosne politike, našeg stepena usklađenosti.

"Nakon svega toga i određenog broja meseci se odobrava isplata tih sredstava. Od kad je počela realizacija Plana rasta za Zapadni Balkan mi smo od prvog dana suočeni sa poluinformacijama i dezinformacijama, zlonamernim izjavama. Mi smo zahtev za prvu tranšu podneli 15. marta prošle godine i odobrena nam je isplata u januaru ove godine. Sa današnjim danom mi nemamo nijedno kritično kašnjenje što znači da nam nije ukinuta nijedna tranša", naveo je on.

Na pitanje koju tranšu Srbija trenutno čeka iz Plana rasta za Zapadni Balkan, Starović je rekao da su Srbiji do sada odobrena sredstva iz predfinansiranja, kao i prva rata od 57 miliona u januaru ove godine, a u julu prošle godine je Srbija podnela zahtev za drugu tranšu u iznosu od 105 miliona i u januaru ove godine zahtev za isplatu treće tranše u iznosu od 195 miliona evra.

Dodao je da će u julu ove godine Srbija podneti zahtev za isplatu narende tranše što je uobičajena dinamika i važi za sve korisnike Plana rasta za Zapadni Balkan.

"Imajući u vidu da se relativno dugo čeka na odobravanje isplate nakon što se podnese zahtev za isplatu, od tri pa do 10 meseci, mi smo u sličnom roku kada govorimo o isplati za prvu tranšu koja je isplaćena nakon 10 meseci od podnošenja zahetva. Budući da smo čvrsto opredeljeni i da smo prihvatili da ćemo od prvog do poslednjeg slova primeniti sve preporuke Venecijanske komisije, verujem da ćemo taj novac dobiti", rekao je Starović.

Objašnjavujući na koji način se određuje visina sredstava za određenu tranšu, Starović je rekao da je to organski povezano sa realizacijom naše reformske agende i dodao da u slučaju Srbije postoji 98 koraka u reformskoj agendi.

On je dodao i da Srbija svakih šest meseci u svojim zahtevima za isplatu prijavljuje koliko je koraka realizovala, a da tih 98 koraka u zbiru daje 1,5 milijardi.

Govoreći o napretku koji je prepoznala Evropska komisija, Starović je rekao da su rezultati reformi koje je država sprovela vidljivi i u zvaničnim dokumentima Evropske komisije, istakavši da je pristupanje EU strateški izbor Srbije koji je država napravila davnih dana.

Dodao je da država čini sve što je u njenoj moći da taj proces ubrza primenjujući pravne tekovine EU, uvodeći suštinske strukturne reforme u društvu.

"Kada pogledamo od 2014. godine kada smo počeli sa pristupnim pregovorima pa do danas, ostvarili smo dosta toga i to je nešto što i Evropska komisija prepoznaje. Ako pogledamo poslednji godišnji izveštaj koji je izrađen prošle jeseni, sama EK u svojim godišnji izveštajima za sve države kandidate daje i ocenu opšteg nivoa spremnosti za članstvo u EU, a mi smo tu odmah iznad Crne Gore", istakao je ministar.

Prema njegovim rečima, u godišnjim izveštajima ocenjuju se dva ključna segmenta - dinamika napretka u protekloj godini i ukupna spremnost kroz 33 relevantna poglavlja.

"Nije sporno da su neki kandidati napredovali brže u 2025. godini, ali se daje i ocena opšte spremnosti. Ocena je od jedan do pet, izvede se prosek i jasno je da je Srbija odmah iza Crne Gore, a iznad svih ostalih kandidata. To proističe iz činjenice da mi relativno dugo pregovaramo, od 2014. godine, dok Crna Gora pregovara od 2012. godine", dodao je on.

Na pitanje da li je pogrešan ili ispravan utisak da se Srbiji kao zemlji kandidatu nameće mnogo više uslova nego što je to potrebno nekoj drugoj Starović je ocenio da EU na žalost ne posmatra sve kandidate kroz "lupu istog promera", odnosno da je negde ta lupa manja, a negde veća, i dodao da je na Srbiji da čini sve što može kroz implementaciju reformiskih procesa.

Kako je naveo, iako nije prijatno to što se Srbija već četiri i po godine nalazi pred jednom vrstom političke prepreke i gde u pet uzastopnih godišnjih izveštaja Komisije Srbija dobija preporuku za otvaranje Klastera 3, što države članice ne usvajaju, to ne znači da je naš put ka članstvu u EU zaustavljen.

"Mnogo toga se dešava na nekom drugom nivou, tu ne govorim samo o strukturnim reformama koje mi sprovodimo unutar same države, već i o veoma konkretnim koristima u smislu pristupanja određenim segemntima jedinstvenog evropskog tržišta. Danas u potpunosti primenjujemo SEPA sistem, to je jedinstven prostor plaćanja u evrima", rekao je ministar.

Starović je istakao da od danas u Srbiji zvanično počinje primena SEPA sistema, jedinstvenog prostora plaćanja u evrima, što donosi ogromne uštede svima koji šalju novac van granica zemlje.

Dodao je da je to od velike važnosti za naše građane, posebno za mikro, mala i srednja preduzeća, jer se značajno smanjuju finansijski troškovi sa državama članicama EU i drugim sistemima.

"Do današnjeg dana, ukoliko ste želeli da transferišete 200 evra negde u Nemačku, u zavisnosti od banke, ti troškovi su mogli da idu i do 47 evra, što je veliko opterećenje. Od danas taj iznos ne bi smeo biti veći od dva evra uz primenu SEPA sistema. Kada govorimo o bankarskom poslovanju, sada se značajno ubrzava proces novčanih transfera, sve se završava u istom danu i ti troškovi su značajno manji", naveo je ministar.

komentari (0)

Nema komentara

Budite prvi koji će komentarisati!

Ostavi komentar