Stanković: Strani fakulteti kao zdrava konkurencija, pravila akreditacije važe za sve

Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković izjavio je danas da bi otvaranje franšiza stranih fakulteta u Srbiji doprinelo zdravoj konkurenciji na tržištu visokog obrazovanja i naglasio da bi standardi akreditacije, koji važe u visokom obrazovanju, važili i za strane fakultete.

Stanković je, povodom polemike u javnosti o mogućem dolasku stranih fakulteta, rekao da novi Zakon o visokom obrazovanju nije u pripremi i da nije formirana Radna grupa koja bi se bavila tim pitanjem, već da su samo dati određeni predlozi za razmišljanje.

''Ljudi su malo potrčali na dve -tri izjave koje su date tim povodom. Nismo formirali grupu radnu za tako nešto, nismo započeli sa skiciranjem nekih novih idejnih rešenja. Samo sam u javnosti stare primedbe na postojeći zakon ponovo aktualizovao'', rekao je Stanković za K1 televiziju i dodao da je ideja o dolasku stranih univerziteta u opticaju barem dve godine.

Govoreći o spekulacijama u delu javnosti da strani univerziteti ne bi morali da prolaze proces akreditacije, koji važi za sve privatne fakultete u Srbiji, Stanković je naglasio da svaki fakultet mora da prođe proces akreditacije i da je mala verovatnoća da fakulteti od renomea ne bi mogli da zadovolje standarde akreditacije u Srbiji.

''Standardi akreditacije koji važe u visokom obrazovanju važiće i za strane. Niko nije nikada rekao, koliko se sećam, ni pre dve godine, a ni sad, da standard akreditacije neće važiti. Važiće, ali pitanje je koliko važe u slučaju naših univerziteta i koliko se u komisijama ponekad i zažmuri, barem kad je reč o državnoj instituciji'', rekao je Stanković.

Pojasnio je da se akreditacije za fakultete obnavljaju na sedam godina, a da visokoškolska ustanova u šestoj godini dobija obavezu da izvrši samovrednovanje.

Stanković je kazao da Ministarstvo prosvete i Nacionalno akreditaciono telo šalju informaciju svakoj visokoškolskoj ustanovi da sama pokrene proces samoevaluacije koji traje između 10 i 11 meseci, a da onda komisija na osnovu dokumentacije koju dostavi visokoškolska ustanova vrši proveru kvaliteta te ustanove.

Ukazao je i da po sadašnjem zakonu stranim univerzitetima nije dozvoljeno da otvore franšize u Srbiji, a na pitanje o tome da već postoje privatne osnovne i srednje škole koje rade po stranom programu, rekao je da je ''vrlo diskutabilno pitanje koliko je to usklađeno sa našim zakonom'', kao i da treba uvesti i veći stepen uređenosti i u domen privatne inicijative kada je reč o školama.

Dodao je da insistira na tome da sve visokoškolske ustanove u Srbiji prođu proveru kvaliteta Nezavisnog tela za akreditaciju.

''Početak i kraj svega je pridržavanje kriterijuma zakona. Zakon zahteva da biste osnovali visokoškolsku ustanovu, da ona mora da prođe standard akreditacije i tu je tačka'', rekao je Stanković.

Govoreći o predlogu skraćivanja časova u školama na 30 minuta, što je, takođe, izazvalo polemike u javnosti, Stanković je rekao da se i o tome ''glasno razmišlja''.

''Mi ćemo nastojati da u februaru organizujemo regionalnu konferenciju na kojoj ćemo razmišljati o tim aspektima. Skraćivanje časova podrazumeva i reviziju planova i programa'', rekao je Stanković.

Stanković: Opisujući vlast Đokić opisao sebe, odvojiti politiku od univerziteta

Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković izjavio je danas da rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić krši zakon i autonomiju univerziteta kada nastupa kao politički lider, a da univerzitet stavlja u kontekst političke platforme što je, kako je ocenio, dovelo do najveće krize u visokoškolskom školstvu u modernoj srpskoj državi.

Stanković je rekao da politiku u potpunosti treba odvojiti od univerziteta, a da sve što radi rektor Đokić potpada pod njegov lični opis vlasti.

''Ako je neko osvetoljubiv, osion i zloban, onda je to on. Mislim da je, opisujući vlast, zapravo opisao samog sebe. Ne znam kada je Univerzitet bio disfunkcionalniji nego u njegovo vreme", kazao je Stanković za K1 televiziju.

On je naveo da je Đokić danas ''figura otpora vlasti'', a da je u poslednjih deset godina, za vreme sadašnje vlaste, dobio mogućnost da dva puta bude dekan Arhitektonskog fakulteta u Beogradu i dva puta rektor.

''Hoćete da mi kažete da se to stiče tako što ste disident? Pa disident je onaj koji zbog političkih uverenja sedi u zatvoru, a posle toga ima problema sa svim svojim osnovnim ljudskim pravima. Kako on to, toliko veliki opozicionar, je bio tako uspešan u tom poretku? Šta je to zlonamerno država uradila u odnosu na njega? Jesmo nekog smenili posle svega onoga što je bilo u univerzitetu?'', upitao je Stanković.

Naglasio je da nema ništa protiv toga da Đokić ima svoje političke stavove i da podržava Đokićevu evoluciju u ''radikalnog opozicionara'' nakon što je, kako je rekao, dobio sve privilegije od vlasti SNS.

''Ali neka to radi u granicama zakona, a po zakonu je zabranjeno biti rektor i politički lider istovremeno'', rekao je ministar.

Dodao je i da je spreman da u televizijskoj emisiji otvoreno razgovara sa Đokićem o budućnosti visokog školstva u Srbiji.

''Nemam problem da razgovaramo i o krizi, kao i o tome šta je ko uradio u toj krizi, spreman sam da razgovaram i to javno, a da vidimo da li će on javno da razgovara sa mnom'', rekao je Stanković.

Komentarišući tvrdnje akademskog plenuma da je namera vlasti da ugasi državne univerzitetu i da uspostavi potpunu kontrolu nad visokim obrazovanjem, Stanković je rekao da je akademski plenum prošle godine, zagovarajući blokade fakulteta, radio na tome da se ugasi visoko školstvo u Srbiji i da fakulteti ne sprovode svoju primarnu delatnost koja je obrazovno-vaspitna.

Prema njegovim rečima, oni koji su ''mahali zastavom revolucije'' koristeći studente i nastavnike i opstruirali nastavni proces nemaju pravo da spočitavaju bilo kome, pa ni predsedniku Srbije, niti resornom ministru.

Stanković je istakao da je lično radio na tome da se revitalizuje univerzitetski život u Srbiji, da se organizuje nadoknada i plate časove nastavnicima, da je odobrio kvote koje je dogovorila Vlada Srbije sa rektorima svih državnih univerziteta, da je potpisao uputstvo za sprovođenje prijemnog ispita, kao i da se u svim tranšama do kraja budžetske 2025. godine isplate materijalni troškovi za rad tih institucija, iako su bili u blokadi.

''Kakve veze ja imam sa gušenjem autonomije? Oni su autonomiju univerziteta rastvorili u sumpornu kiselinu svojih bolesnih političkih ambicija. I svaki dan pumpaju protiv ministarstva prosvete, protiv Vlade Srbije, protiv predsednika Srbije. Vreme je da konačno prekinu sa takvim otrovnim strelicama i da se fokusiraju na svoj osnovni rad. Ako hoće da se bave politikom, može u slobodno vreme. Za vreme radnog vremena više neće moći'', rekao je Stanković.

Dodao je da je to sada moguće, jer profesorima to tolerišu dekani koji, kako kaže, sami sebe postavljaju na te funkcije i naveo da će se, ako bude menjan Zakon o visokom obrazovanju, pažljivije voditi računa o osnivačkim pravima i novcu koji se uzima od poreskih obveznika.

''Vodiće se računa da na tim mestima budu ljudi koji će kao poslovodni organi voditi računa o zakonitosti u radu tih institucija. Uvešćemo rad, red i disciplinu. Ako mogu rad, red i disciplina da postoji u svakoj kompaniji u Srbiji koja želi da bude uspešna, treba da postoji i na univerzitetu'', kazao je Stanković.

komentari (0)

Nema komentara

Budite prvi koji će komentarisati!

Ostavi komentar