Insajder: Sve strane prekršile Ugovor koji jasno definise kontrolu radova na stanici u Novom Sadu

13/11/2024 09:59:00

192.rs

Rekonstrukcija zgrade Železničke stanice u Novom Sadu urađena je na osnovu Ugovora koji su 2018. godine potpisali predstavnici ministarstva građevine, državno preduzeće Infrastrukture sa jedne strane i predstavnici dve kineske kompanije sa druge strane.

Prema tom ugovoru koji i dalje nosi oznaku tajnosti, a u koji su novinari Insajdera imali uvid, jasno je definisan sistem kontrole za izgradnju brze pruge i staničnih zgrada na trasi dugačkoj 108 kilometara na deonici Novi Sad – Subotica – državna granica Kelebija.

Međutim, na primeru stanice Novi Sad može da se zaključi da sistem kontrole koji je predviđen Ugovorom u realnosti uopšte ne postoji.

Ugovor je predvideo da Ministarstvo ili državno preduzeće izaberu Nadzorni organ koji će sprovoditi kontrolu nad kompletnim projektom.

Nadzor za kontrolu gradnje na celoj trasi čini konzorcijum od šest firmi, ali nije poznato koja firma je za koji deo deonice zadužena.

Prema Ugovoru međutim – Nadzorni organ ima sva ovlašćenja. Na osnovu toga jasno je da je tragedija mogla da bude sprečena da je Nadzor radio svoj posao koji je jasno definisan, prenosi Insajder. Zašto nisu radili i ko sve nije radio – zvanično nije poznato.

Kineske firme Izvođači i njihovi podizvođači nisu mogli da urade ništa bez odobrenja Nadzora, a svaki korak su, bar prema Ugovoru morali da prate predstavnici resornog Ministarstva koje je prema ugovoru finansijer projekta i državnog preduzeća Infrastruktura železnica Srbije koje je prema ugovoru investitor. Pored ovoga je bio predviđen još jedan mehanizam kontrole koji se zove notifikovano telo.

Da li je ikada to telo formirano – nije poznato. Prema ugovoru, izvođač radova ništa ne može da počne da radi dok ne obavesti investitora i finansijera.

U ugovoru stoji da je izvođač dužan da pripremi i redovno ažurira kompletnu evidenciju o izvedenom stanju projekta i da resornom ministarstvu i državnom preduzeću dostavi svaki svoj dokument u šest primeraka, a deo obavezne dokumentacije je i građevinski dnevnik.

U potpisanom Ugovoru u članu 2.6 navodi se:

“Izvođenje projekta opisuje se u građevinskom dnevniku koji vodi Izvođač. Građevinski dnevnik je uvek dostupan predstavnicima Finansijera i Investitora tokom radnog vremena, stranice iz građevinskog dnevnika za prethodni dan predaju se nadzornom organu svakog jutra.”

Posebno je zanimljiv deo ugovora koji opisuje način predaje završenog dela projekta, gde se kaže da investitor ne može koristiti nijedan deo radova, osim privremeno, sve dok nadzorni organ ne izda potvrdu o prijemu tog dela radova.

Do sada prikupljene činjenice ukazuju na to da je nadzor na rekonstrukciji same zgrade Železničke stanice u Novom Sadu vršila firma mađarskih vlasnika Utiber.

Prema Ugovoru, ta firma, odnosno Nadzor imala je obavezu da zaustavi projekat kada se pojavio već prvi problem. Kako se ispostavilo naknadno, inženjer Zoran Đajić koji je bio angažovan kao konsultant dopisom je obavestio firmu koja je bila izvođač radova, da podloga ispod mermernih ploča koje čine fasadu nije dobra. Niko nije reagovao.

Ugovor jasno definiše i koje sve mehanizme nadzor ima na raspolaganju.

Može da izvede sve radove koji su hitno potrebni radi bezbednosti radova, sprečavanja nesrećnih slučajeva, nepredviđenih događaja ili nečeg drugog.

Sve ovo što je predviđeno Ugovorom u koji je Insajder imao uvid – trebalo je da prethodi izdavanju upotrebne dozvole koja je jedini garant da je sve bezbedno za upotrebu. Ta dozvola može biti i privremena na godinu dana, ali ni takvu dozvolu državno preduzeće Infrastrukture železnice Srbije nije tražilo od resornog ministastva. Prema istraživanju Insajdera, zgrada stanice svečano je otvorena na osnovu samo jednog papira koji su kao dokaz o bezbednosti potpisali oni koji su i radili.

Insajder