Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je danas na sednici SB UN da kršenje ljudskih prava i jednostrani potezi režima premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija stvaraju klimu straha i nestabilnosti i istakao da je nasilje nad Srbima na AP KiM eskaliralo i dostiglo alarmantan nivo.
Đurić je, na sednici SB UN na kojoj se razmatra šestomesečni izveštaj generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o radu UNMIK-a, naveo da je samo tokom 2024. godine više od 90 napada bilo posebno usmereno na srpske pojedince i imovinu, a nijedan počinilac se nije suočio sa pravdom.
“Nažalost, ono što se dešava u našoj južnoj pokrajini Kosovo i Metohiji ne može biti ozbiljnije. Kako pokazuje niz izveštaja UNMIK-a i nedavna dešavanja, u poslednje dve i po godine situacija na Kosovu i Metohiji se značajno pogoršala, a kršenje ljudskih prava i jednostrani potezi režima Aljbina Kurtija stvaraju klimu straha i nestabilnosti”, rekao je Đurić.
On je naveo da je u SB UN kako bi detaljno izneo ozbiljne prestupe režima Aljbina Kurtija prema srpskoj zajednici i da apeluje na hitnu, odlučnu akciju međunarodne zajednice.
“I kao što ćemo danas videti, pravo pitanje sa kojim se ovaj Savet suočava je da li ćemo ostati po strani dok nevini obični ljudi pate ili ćemo preduzeti značajne korake da zaštitimo ugrožene”, rekao je Đurić.
On je istakao da je odbijanje Prištine da poštuje Briselski sporazum, koji poziva na osnivanje Zajednice srpskih opština (ZSO), lišilo Srbe čak i osnovne pravne zaštite.
“Pre samo dva dana, u javnoj izjavi koja ponovo otvoreno osporava osnove procesa dijaloga i vladavinu ‘kosovskih’ zakona, Aljbin Kurti je naveo da ne planira da sprovodi sporazum o ZSO. Ovo nije samo odbacivanje obaveza preuzetih uz posredovanje EU, već direktna uvreda ovog Saveta i autoriteta međunarodne zajednice. Ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svečljla, poznat po svojim dokumentovanim nasilnim napadima na Euleks pre samo nekoliko godina, pojačao je ovu uvredu kada je izjavio da njegova administracija nema nameru da sprovodi član 9. Briselskog sporazuma, koji garantuje kolektivni povratak srpskih predstavnika u ‘kosovsku’ policiju na severu”, rekao je Đurić.
Naglasio je da je, iako to nije iznenađujuće, ovaj otvoreni prkos skandalozan, da podriva dugogodišnji dijalog i dovodi u sumnju spremnost Prištine da gradi mirnu budućnost.
“Ako sporazumi koji su potpisani, mogu biti odbačeni i ismevani, koji nam temelj ostaje za poverenje i dijalog?”, upitao je Đurić.
Etnički motivisani napadi porasli za 50 odsto otkako je Aljbin Kurti preuzeo dužnost
Istakao je da je nasilje nad Srbima dostiglo alarmantan nivo i da su policijske patrole i provokativni marševi prištinskih oružanih snaga pojačali strah u srpskim oblastima.
“Samo ove godine pucano je na šestoro Srba, a da nijedna osoba nije odgovarala. Ko je pucao u leđa Dragiši Galjku? Ovo pitanje se više i ne postavlja. Etnički motivisani napadi porasli su za 50 odsto otkako je Aljbin Kurti preuzeo dužnost, sa 434 incidenta zabeležena u poslednje dve i po godine. Zamislite da se vaša zajednica svakodnevno suočava sa ovom vrstom nesigurnosti, da li biste se osećali bezbedno”, upitao je Đurić.
Dodao je da na severu AP Kosova i Metohije prištinske specijalne policijske snage preduzimaju sve agresivnije korake ka suzbijanju srpskog prisustva.
“Naoružani policajci su upali u srpske institucije, napadali nenaoružane civile, pa čak i ranjavali decu. Moram da napomenem da, nažalost, imamo porast čak i u broju prijavljenih slučajeva seksualnih napada na Srpkinje, ponekad od strane kosovskih bezbednosnih zvaničnika, bez toga da usledi odgovarajući proces”, rekao je Đurić.
On je istakao da je sve ovo deo sistemske kampanje usmerene na zastrašivanje ionako duboko uzdrmane srpske zajednice.
Podsetio je da je prošle godine jedanaestogodišnjeg dečaka Stefana Stojanovića, zajedno sa njegovim 21-ogodišnjim bratom, upucao pripadnik takozvanih kosovskih bezbednosnih snaga uoči Božića, a da je napadač Azem Kurtaj de fakto amnestiran i do danas potpuno slobodan.
“Kakva se to poruka šalje, kada oni koji povređuju decu bivaju oslobođeni bez posledica?”, upitao je Đurić.
Poruka Srbima na Kosovu i Metohiji da nisu sami
On je Srbima na Kosovu i Metohiji poručio da nisu sami, da je Srbija uz njih i i da neće dozvoliti da se njihovi glasovi ne čuju.
“Srbija je sa vama u vašoj borbi za pravdu, dostojanstvo i bezbednost. Nećemo odustati od podrške vašim pravima da živite u miru, da podižete porodice i da čuvate vaše nasleđe”, rekao je Đurić.
Naglasio je da svet mora da shvati da njihova borba nije borba samo za teritoriju, već za osnovno pravo da se živi bez straha, dostojanstveno i s pravdom.
“Neumorno ćemo se zalagati za vaše pravo da živite slobodno i bezbedno u zemlji vaših predaka… Vaša hrabrost u suočavanju s teškoćama svedočanstvo je vaše čvrstine i snage. I dok se i suočavate sa ovim izazovima budite uvereni da se Srbija i međunarodna zajednica bore da obezbede vaša prava, sigurnost i budućnost”, naglasio je Đurić.
Đurić je upozorio i na probleme sa imovinom sa kojima se suočavaju Srbi u pokrajini kada pokušaju da ostvare svoja prava i na činjenicu da je prištinska vlada Aljbina Kurtija usvojila nove mere eksproprijacije, kojima se omogućava konfiskacija srpske zemlje.
Podsetio je da su prošlog avgusta pritvoreni Srbi Dragan Cvetković i Miloš Šošić po neosnovanim optužbama, a da se njihov “zločin” sastojao samo u tome što su bili Srbi na KiM i upitao nije li pravo svakog građanina da živi u svojoj zemlji bez straha da će izgubiti imovinu.
Ministar je naglasio da Srbija traži amnestiju i puštanje na slobodu svih političkih zatvorenika koje drži zatočene režim Aljbina Kurtija i ukazao da ne može biti istinskog pomirenja niti potpune normalizacije dok se više od 80 političkih zatvorenika, kosovskih Srba ne vrate kući.
Naveo je da se svi sećaju kolektivne amnestije date bivšim pripadnicima tzv. OVK, čak i za zločine počinjene u Severnoj Makedoniji, mnogo godina posle sukoba na KiM.
“Sećamo se i slike Kurtijevog ministra unutrašnjih poslova Svečlje ispred spaljenog vozila EULEKS-a, te Kurtijeve rulje koja napada američku ambasadorku Trejsi En Džejkobson u parlamentu u Prištini, dok Svečlja neprekidno mesecima blokira rad tog tela šok bombama i suzavcem”, rekao je ministar i upitao da li je Milun Milenković Lune terotista, a Svečlja građanin koji poštuje zakone, pa čak i prihvatljiv sagovornik?
Đurić je pozvao Albance na AP KiM da odbace politiku podela i sukoba i da se pridruže u traganju za budućnošću zasnovanoj na uzajamnom poštovanju, bezbednosti i saradnji.
Poruka albanskoj zajednici da Srbija nije u sukobu sa njima
Poručio je albanskoj zajednici da Srbija nije u sukobu sa njima i da se spori sa potezima i politikom Kurtijevog režima, a ne sa albanskim narodom.
“Hajde da zajednički zamislimo budućnost u kojoj albanska i srpska deca uče i odrastaju zajedno, u kojoj komšije podržavaju jedni druge i u kojoj od privrednog rasta imaju koristi svi. Takva budućnost je moguća, ali zato je potrebno odbaciti ekstremističku politiku koja produbljuje jaz. Stanite uz nas i tražite od kosovske vlade da poštuje sve građane i da ispunjava svoje međunarodne obaveze”, naglasio je Đurić.
Poručio je međunarodnoj zajednici da je došlo vreme za odlučnu akciju i istakao da prištinsko rukovodstvo pod Aljbinom Kurtijem nastavlja da podriva stabilnost, krši ljudska prava i ignoriše međunarodne sporazume.
Đurić je ukazao da je potrebno da za takva dela postoje jasne posledice.
“Moraju se uvesti sankcije protive Kurtijeve vlade i iskazivati nulta tolerancija za dalje jednostrane poteze kojima se krše sporazumi i izaziva sukob”, naglasio je Đurić. Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je danas na sednici SB UN da kršenje ljudskih prava i jednostrani potezi režima premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija stvaraju klimu straha i nestabilnosti i istakao da je nasilje nad Srbima na AP KiM eskaliralo i dostiglo alarmantan nivo.
Zijade: Dijalog ključan za rešavanje svih pitanja, uključujući i osnivanje ZSO
Specijalna predstavnica generalnog sekretara Ujedinjenih nacija u Autonomsnoj pokrajini Kosovu i Metohiji i šefica Misije privremene administracije UNMIK Karolina Zijade je izjavila da dijalog Beograda i Prištine ostaje ključan za rešavanje svih pitanja uključujući i osnivanje Zajednice srpskih opština.
Ona je na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija rekla da je situacija na severu krhka, napredak spor i ocenila kao opasne najave otvaranja mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici.
Prema njenim rečima akcije prištinskih vlasti na severu i 16. oktobra u Srbici umanjili su mogućnost manjinskih zajednica, pre svih Srba, da dobiju pristup osnovnim potrebama, uključujući zdravstvo i školstvo.
Ona je upozorila na opasnost koju predstavljaju akcije takozvane kosovske policije o kojima se vodi istraga zbog preterane upotrebe sile.
“Upravo sam saznala da je generalni inspektor predložio suspenziju dvojice policajaca zbog hapšenja dve osobe na severu”, rekla je Zijade.
Ona je rekla da je tokom poslednje posete AP Kosovu i Metohiji razgovarala sa organizacijama civilnog društva i da su stanovnici izrazili veliku zabrinutost zbog jednostranih radnji koje utiču na njihova osnovna ljudska prava.
“Zatvaranje poslovnica Pošta Srbije i drugih institucija, to je ograničen pristup. Zabrana upotrebe dinara i ukidanje poslovnica Poštanske štedionice samo je pogoršalo situaciju. Vlasti u Prištini možda žele da izvrše kontrolu nad obrazovnim i zdravstvenim ustanovama Srba. Priča o otvaranju mosta i sve veća hapšenja kosovskih Srba doveli su do porasta građanskog aktivizma na severu, posebno među ženama i studentima. Zabrinuti smo zbog hapšenja i zabrane okupljanja”, rekla je Zijade.
Ona je dodala i da je trenutno u toku istraga o prekomernoj sili policije prilikom hapšenja i u pritvoru. Objavljivanje rezultata istrage moglo bi da povrati poverenje u institucije. Unapređivanje ljudskih prava je srž naše misije zbog dešavanja i od ključnog je značaja za očuvanje imovinskih prava i očuvanja jezika svih zajednica”, rekla je Zijade.
Podsetila je da su se glavni pregovarači sastali u Briselu prošle nedelje i pozdravila osnivanje radne grupe za olakšavanje ulaska robe.
“Prošlo je godinu dana od incidenta u Banjskoj i pozivam na privođenje pravdi počinioca”, rekla je ona.
Dodala je da se uspeh može postići samo kroz otvoren pristup.
“Od ključnog je značaja da se uska grla brzo reše”, rekla je Zijade.
(RTV)
