Batut: Svake godine oko 40.000 naših građana dobije dijagnozu raka

Na­ša ze­mlja se već go­di­na­ma na­la­zi u sa­mom vr­hu evrop­skih sta­ti­sti­ka po uče­sta­lo­sti i smrt­no­sti od ma­lig­nih bo­le­sti. Pre­ma po­da­ci­ma In­sti­tu­ta za jav­no zdra­vlje „Dr Mi­lan Jo­va­no­vić Ba­tut”, sva­ke go­di­ne se re­gi­stru­je go­to­vo 40.000 no­vih slu­ča­je­va ra­ka, dok je sto­pa smrt­no­sti me­đu naj­vi­ši­ma u Evro­pi. Uzrok to­me su ka­sno ot­kri­va­nje bo­le­sti, ogra­ni­če­ni ka­pa­ci­te­ti za pre­ven­ci­ju i le­če­nje, ali i pri­sut­ni fak­to­ri ri­zi­ka ko­ji i da­lje ozbilj­no ugro­ža­va­ju zdra­vlje sta­nov­ni­štva.

Naj­če­šći ob­li­ci ra­ka kod mu­ška­ra­ca su kar­ci­nom plu­ća, pr­o­sta­te i de­be­log cre­va, dok že­ne naj­če­šće obo­le­va­ju od ra­ka doj­ke, plu­ća gr­li­ća ma­te­ri­ce i de­be­log cre­va. Ovi ma­lig­ni­te­ti za­jed­no či­ne vi­še od po­lo­vi­ne svih no­vo­o­bo­le­lih, što uka­zu­je na po­tre­bu za ja­ča­njem orga­ni­zo­va­nih skri­ning pr­o­gra­ma u ci­lju ra­nog ot­kri­va­nja bo­le­sti, ali i obez­be­đi­va­nja sa­vre­me­nih te­ra­pij­skih pri­stu­pa ko­ji zna­čaj­no po­ve­ća­va­ju šan­se za iz­le­če­nje i pr­o­du­ža­va­ju ži­vot pa­ci­je­na­ta.

Na On­ko­lo­škom fo­ru­mu pod na­zi­vom „Oba kri­la, zdra­va bi­la”, po­sta­vlje­na su br­oj­na va­žna pi­ta­nja: ko­ja su oče­ki­va­nja stru­ke, a ka­kva jav­no­sti i pa­ci­je­na­ta. Da li će ko­nač­no bi­ti mo­gu­će sma­nji­ti smrt­nost od ma­lig­ni­te­ta? Na ko­ji na­čin udru­že­nja pa­ci­je­na­ta mo­gu do­pri­ne­ti ovom pr­o­ce­su? Ka­kva je tre­nut­na si­tu­a­ci­ja u di­jag­no­sti­ci i le­če­nju ma­lig­nih bo­le­sti? Ka­da će sa­vre­me­ne te­ra­pi­je po­sta­ti stan­dard i pr­vi iz­bor le­ka­ra? Ka­ko le­če­nje on­ko­lo­ških pa­ci­je­na­ta mo­že po­sta­ti br­že i efi­ka­sni­je?

Pr­of. dr Fe­renc Vic­ko, dr­žav­ni se­kre­tar u Mi­ni­star­stvu zdra­vlja, re­kao je da je u sa­rad­nji sa Šved­skom i uz po­dr­šku nji­ho­ve am­ba­sa­de, po­kre­nut za­jed­nič­ki pr­o­gram ka­ko bi­smo is­ku­stvo nji­ho­vog uspe­šnog skri­ning si­ste­ma, sa ob­u­hva­tom ve­ćim od 90 od­sto, pre­ne­li i na naš zdrav­stve­ni si­stem.

– Mi­ni­star­stvo zdra­vlja po­sta­vi­lo je cilj da u na­red­ne dve go­di­ne naj­ma­nje mi­li­on že­na pr­o­đe skri­ning na rak doj­ke, uz ko­ri­šće­nje no­ve apli­ka­ci­je ko­ja će omo­gu­ći­ti pra­će­nje oda­zi­va i re­zul­ta­ta. Od 2013. go­di­ne pre­gle­da­no je vi­še od po­la mi­li­o­na že­na i ot­kri­ve­no vi­še od 1.500 slu­ča­je­va ra­ka doj­ke, ve­ći­nom u ra­nim sta­di­ju­mi­ma ka­da je iz­le­če­nje mo­gu­će u vi­še od 90 od­sto slu­ča­je­va – ka­že on.

Ka­ko is­ti­če, ohra­bru­je i po­da­tak da smrt­nost od ra­ka doj­ke opa­da, što po­ka­zu­je da se svest že­na me­nja i da sve vi­še sa­me tra­že pre­ven­tiv­ne pre­gle­de. Po­red to­ga, ve­li­ki zna­čaj ima HPV vak­ci­na­ci­ja, ko­jom mo­že da se spre­či na­sta­nak vi­še od de­set raz­li­či­tih vr­sta kar­ci­no­ma, ne sa­mo ra­ka gr­li­ća ma­te­ri­ce već i dru­gih ma­lig­ni­te­ta.

– Vak­ci­na je do­stup­na, bez­bed­na i bes­plat­na, a naš cilj je da kr­oz edu­ka­ci­ju i in­for­mi­sa­nje po­ve­ća­mo svest ro­di­te­lja i mla­dih o nje­nom zna­ča­ju. Što se ti­če te­ra­pi­je za ma­lig­ne bo­le­sti, iskre­no se na­dam da će­mo, kao i sva­ke go­di­ne, ima­ti po­ma­ke na li­sti ino­va­tiv­nih le­ko­va i da će do kra­ja go­di­ne bi­ti uve­de­ne no­ve te­ra­pi­je i no­ve in­di­ka­ci­je. Ima­mo mno­go pa­ci­je­na­ta ko­ji još ni­su po­kri­ve­ni sa­vre­me­nim le­če­njem, a po­sto­je i no­vi le­ko­vi ko­ji da­ju znat­no bo­lje re­zul­ta­te. Na­ža­lost, ino­va­tiv­ni le­ko­vi ko­ji su pre de­set go­di­na ko­šta­li hi­lja­du evra da­nas do­sti­žu i sto hi­lja­da evra, jer se raz­vi­ja­ju za ma­le gru­pe pa­ci­je­na­ta sa spe­ci­fič­nim re­cep­to­ri­ma. Upra­vo za­to je naš za­da­tak da, uz ra­ci­o­nal­no ko­ri­šće­nje sred­sta­va, omo­gu­ći­mo da što ve­ći br­oj obo­le­lih ima pri­stup sa­vre­me­nom i de­lo­tvor­nom on­ko­lo­škom le­če­nju – is­ta­kao je dr Fe­renc.

Do­cent dr Zo­ran An­drić, član Re­pu­blič­ke struč­ne ko­mi­si­je za on­ko­lo­gi­ju i ra­di­o­lo­gi­ju, ob­ja­snio je da je po­treb­no mak­si­mal­no pr­o­ši­ri­ti skri­ning i obez­be­di­ti da svi on­ko­lo­ški pa­ci­jen­ti do­bi­ju te­ra­pi­ju u skla­du sa do­ma­ćim i evrop­skim vo­di­či­ma.

– Ra­no ot­kri­va­nje ma­lig­nih bo­le­sti je ključ­no, ali Sr­bi­ja je, na­ža­lost, i da­lje pr­va u Evro­pi po smrt­no­sti. Da bi se ta smrt­nost sma­nji­la, neo­p­hod­no je spro­ve­sti ja­či i do­stup­ni­ji skri­ning. Skri­ning ko­ji se sa­da spro­vo­di ni­je do­vo­ljan i mo­ra da se de­cen­tra­li­zu­je, da se oba­vlja i u re­gi­o­nal­nim i lo­kal­nim bol­ni­ca­ma, a ne sa­mo u ve­li­kim gra­do­vi­ma. Skri­ning plu­ća bi tre­ba­lo orga­ni­zo­va­ti na isti na­čin, uz di­rekt­ne po­zi­ve pa­ci­jen­ti­ma, ka­ko bi ob­u­hvat bio ve­ći, dok si­stem skri­nin­ga doj­ke po­sto­ji, ali je oda­ziv že­na i da­lje ni­zak. Sva­ka pe­ta, a pre­ma ne­kim po­da­ci­ma i sva­ka osma že­na, oda­zo­ve se na po­ziv za ma­mo­gra­fi­ju. Dok se skri­ning ne oma­so­vi, ne mo­že se oče­ki­va­ti sma­nje­nje in­ci­den­ce. S dru­ge stra­ne, va­žno je da se obez­be­di ade­kvat­no i sa­vre­me­no le­če­nje pa­ci­je­na­ta u što ra­ni­jim sta­di­ju­mi­ma bo­le­sti, po mo­guć­stvu o tr­o­šku RF­ZO. Naj­mo­der­ni­je imu­no­te­ra­pi­je i bi­o­lo­ške te­ra­pi­je je­su uve­de­ne, ali ni­su po­kri­ve­ne sve lo­ka­li­za­ci­je kar­ci­no­ma – re­kao je dr An­drić.