Oružje ponovo na meti, u toku ove godine u planu je izrada nacrta novog Zakona o oružju i municiji

U toku ove godine u planu je izrada nacrta novog Zakona o oružju i municiji, saznaje „Politika”. 

Vlada Srbije je neposredno posle masovnih ubistava 3. i 4. maja 2013. godine, u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar” u Beogradu i selima Malo Orašje i Dubona, donela zaključke sa više mera među kojima je i moratorijum na izdavanje odobrenja za nabavku oružja i oružanih listova na period od dve godine. Moratorijum ističe za oko dve nedelje. 

Zakonski rok za zamenu isprava za puške i pištolje (oružanih listova), ili kako se to kod nas odomaćilo kao termin – preregistracija, istekao je 5. marta prošle godine. U međuvremenu je vođena kampanja razoružavanja građana koja je dovela do toga da u našoj zemlji nikada nije bilo manje dozvola za oružje za ličnu bezbednost. Kako se oružje u Srbiji našlo „na meti”? 

Duško Ilić, generalni sekretar Nacionalne asocijacije za oružje Srbije (NAOS), smatra da je uvođenje moratorijuma bio promašaj i populistička odluka. 

„U poslednje dve godine načinjena je velika šteta legalnim vlasnicima oružja, lovcima, strelcima i naročito našim proizvođačima i trgovcima oružjem i municijom”, kaže Ilić za „Politiku”. 

Kada je reč o zameni oružanih listova, iako je rok istekao pre više od godinu dana, MUP je prećutno pustio da se to i dalje radi, dodaje naš sagovornik. 
„Svako ko nije stigao, još može da obavi taj posao. Ne znamo dokle će to trajati, ali svako ko ispunjava sve uslove moći će da dobije novi oružani list. NAOS podržava taj gest MUP-a, mada se veliki broj vlasnika koji su to obavili na vreme – buni”, dodaje Ilić. 

U Srbiji trenutno ima nešto više od pola miliona komada legalnog oružja. Prema podacima MUP-a iz jula prošle godine, u našoj zemlji je oko 380.000 lovačkog oružja, oko 220.000 oružja za ličnu bezbednost i 44.000 sportskog streljačkog oružja. 

„Možemo slobodno da računamo da su ovi brojevi sada umanjeni. Ovaj broj od 220.000 oružja za ličnu bezbednost verujem da je smanjen na 150.000, ako ne i manje. Baš veliki broj tog oružja je oduzet, naloženo je ljudima da ga otuđe, onesposobe ili da se odreknu u korist države bez naknade. Kada je reč o broju nelegalnog oružja to je nepoznanica. Ni u jednoj državi na svetu se ne zna koliko ima nelegalnog oružja”, objašnjava Ilić. 

Mediji su nedavno objavili da nelegalnog oružja na Kosovu i Metohiji ima oko 400.000 komada, gotovo dvostruko više nego što se ranije verovalo. Koliko su ovi podaci relevantni? 

„Kosovo i Metohija je posebna priča. Verujem da tamo ima više neregistrovanog nego legalnog oružja. Takav je njihov mentalitet. Naročito u seoskim porodicama. NAOS se trudi da ima korektnu saradnju i partnerski odnos sa MUP-om. Naši ciljevi su da sve oružje koje se koristi u Srbiji bude legalno, registrovano, da se zna gde je u svakom momentu. 
Maksimalno se zalažemo za presecanje krijumčarskih kanala i oduzimanje oružja od kriminalnih grupa”, kaže naš sagovornik. 

Aktuelni Zakon o oružju i municiji predviđa četiri vrste naoružanja. U kategoriju C, između ostalog, spada i jače vazdušno oružje – sa projektilom bržim od 200 metara u sekundi ili kalibra većeg od 4,5 milimetra, oružja sa tetivom ili oprugom, poput samostrela, i ona oružja čija je sila zatezanja tetive veća od 450 njutna. Oružje kategorije C može da se kupi bez prethodnog odobrenja, ali je kupac u roku od osam dana dužan da tu kupovinu prijavi lokalnoj policijskoj stanici.

Međutim, oružje iz D kategorije ne podleže nikakvim restrikcijama, a reč je o hladnom oružju, gasnim sprejevima, uređajima za izazivanje elektrošokova, slabijem vazdušnom oružju i slabijem oružju sa tetivom čija je sila zatezanja manja od 450 njutna. Oružje iz D kategorije može da se nabavi i drži bez ikakve dozvole ili obaveze prijavljivanja policiji. 

Samostreli i elektrošokeri, sa kojima se često čine krivična dela, lako su dostupni i mogu se kupiti u slobodnoj prodaji. 

„Takođe, događaju se i incidenti sa vazdušnim oružjem, ali su oni na nivou statističke greške. Više su mediji dizali prašinu u takvim slučajevima. Pisanje medija o oružju često je neodgovorno. Ako objavite da je dečak lovačkom puškom ranio druga u leđa i da je majka ranjenog mališana na rukama odnela u dom zdravlja, naravno da će to uznemiriti javnost. Međutim, druga vest o tome, koja više nije ni bitna i nije je isti broj ljudi ni video, govorila je o tome da je bilo reči o vazdušnoj pušci i da je dečak samo malo ogreban. I Lovačko društvo se oglasilo nakon ovog slučaja kako bi pojasnilo situaciju”, kaže Ilić. 
Zakoni o oružju u državama Evropske unije liberalniji su nego kod nas. U velikom broju zemalja EU, na primer, nema lekarskog pregleda za dobijanje dozvole za puške i pištolje. 

„Ili ako imaju lekarski pregled, to je samo prilikom prve nabavke oružja, a kasnije nemaju. U Poljskoj su, na primer, streljaštvo nedavno uveli kao obavezan predmet u školi. Oni hoće da imaju obučenu naciju u rukovanju oružjem. To isto radi i Izrael. Zanimljivo je da u jednom gradu u SAD postoji čak i gradska odluka da je za punoletna lica obavezno da poseduju oružje. U tom gradu je kriminal na minimumu. Kriminalci znaju da ih tu čeka otpor, a u takozvanim ’fri gan’ zonama najčešće se dešavaju teška krivična dela”, zaključuje Duško Ilić.

Dva incidenta u našoj zemlji dogodila su se sa ovim lako dostupnim oružjem. Nedavno je na Karaburmi u Beogradu napadnut muškarac tako što mu je razbojnik prišao s leđa, onesposobio ga elektrošokerom i opljačkao. U junu prošle godine Miloš Žujović je ubijen nakon što je prišao stražarskoj kućici ispred izraelske ambasade u beogradskom naselju Dedinje i hicem iz samostrela u vrat pogodio žandarma koji je radio na obezbeđivanju objekta. 
Naš sagovornik kaže da se zloupotreba ovakvog oružja ne dešava često, ali da ipak postoji u nekom malom broju slučajeva.

komentari (0)

Nema komentara

Budite prvi koji će komentarisati!

Ostavi komentar