EU razmatra zabrane društvenih mreža za decu u 2026. godini

Tokom 2026. godine politika regulacije društvenih mreža u Evropskoj uniji našla se pod intenzivnim pritiskom zbog sve većih zabrinutosti o mentalnom zdravlju i bezbednosti dece na internetu. Međutim, iako se često pominje ideja o „zabrani“ društvenih mreža za decu širom EU, realnost je kompleksnija: nema jedinstvene EU zabrane koja bi automatski važila za sve države članice, ali se takvi predlozi i nacionalne inicijative sve više pojavljuju.

Jedan od najvažnijih trendova u 2026. je rast nacionalnih zakona u okviru EU koji ciljaju ograničenje pristupa društvenim mrežama mlađim korisnicima. Na primer, Francuska je krajem januara 2026. usvojila predlog zakona kojim bi se zabranilo korišćenje društvenih mreža osobama mlađim od 15 godina, uz cilj da se ta politika zaštite dece sprovede od početka školske godine. Ovaj zakon treba da prođe i Senat pre nego što postane obavezujući.

Slično tome, Danska je ranije najavila planove da zabrani pristup društvenim mrežama osobama mlađim od 15 godina, sa izuzetkom da roditelji mogu dati dozvolu za pristup korisnicima od 13 godina naviše, iako ta pravila još nisu u potpunosti stupila na snagu.

Na nivou EU, institucije takođe rade na mehanizmima koji bi olakšali ograničavanje pristupa društvenim mrežama za maloletnike, ali bez centralizovane zabrane. Evropska komisija razvija alate za verifikaciju starosti koji bi do kraja 2026. trebalo da postanu obavezni kako bi platforme mogle da proveravaju da li su korisnici stariji od propisanih granica. Platforme će morati ili da koriste ovaj sistem ili da uvedu ekvivalente kako bi se uskladile sa pravilima EU i nacionalnim zakonima.

Istovremeno, Evropski parlament je nedavno usvojio neobavezujuće rezolucije koje pozivaju na minimalnu digitalnu starosnu granicu, predlažući da društvene mreže i druge digitalne usluge budu dostupne samo osobama starijim od 16 godina bez roditeljskog pristanka, dok bi mlađi mogli da pristupe uz dozvolu roditelja. Ovi predlozi su usmereni na zaštitu mentalnog zdravlja i sprečavanje štetnih efekata dizajna platformi koji su posebno problematični za mlađe tinejdžere.

Sve to znači da će od 2026. godine u EU verovatno postojati mešavina nacionalnih i evropskih pravila umesto jedinstvene zabrane na nivou čitave Unije. Dok jedan broj država već usvaja ili planira strože propise protiv pristupa društvenim mrežama za mlađu decu, EU institucije rade na okvirima i sistemima verifikacije koji bi omogućili provođenje takvih ograničenja u skladu sa zakonima o zaštiti podataka i digitalnim pravima.

U praksi, to znači da će pravila varirati od zemlje do zemlje, a platforme će morati da uvedu sistem provere starosti i zaštitne mere kako bi se uskladile sa zahtevima, bilo da se radi o nacionalnim zakonima ili smernicama iz DSA. Ovaj pristup pokušava da izbalansira zaštitu dece i prava roditelja, uz priznanje da već jednostrano uvođenje definitivne zabrane na nivou EU može biti pravno i praktično izazovno.

Ideja o potpunom „banovanju“ društvenih mreža za decu u EU u 2026. nije nešto što se automatski dešava celom kontinentu, ali pomeranja u tom smeru su jasna, sa nacionalnim zakonima koji idu tim putem i evropskom politikom koja podržava strože starosne granice i mehanizme provere.

komentari (0)

Nema komentara

Budite prvi koji će komentarisati!

Ostavi komentar