Više od 40 energetskih postrojenja na Bliskom istoku teško oštećeno

Više od 40 energetskih postrojenja u devet zemalja Bliskog istoka oštećeno je teško ili veoma teško u ratu, što bi moglo da produži poremećaje u globalnim lancima snabdevanja energentima, izjavio je danas izvršni direktor Međunarodne agencije za energiju (IEA) Fatih Birol.

Oštećenja na naftnim poljima, rafinerijama i naftovodima znače da će biti potrebno vreme da se ponovo vrate u funkciju, rekao je Birol, prenosi Blumberg.

Prema njegovim rečima, rat je prekinuo trgovinu ključnim "žilama kucavicama" globalne ekonomije, uključujući petrohemijske proizvode, đubriva, sumpor i helijum, što će imati ozbiljne posledice po svetsku ekonomiju.

Birol je upozorio da bi poremećaji u globalnim lancima snabdevanja mogli da potraju i nakon završetka sukoba.

Ova oštećenja znače da će biti potrebno vreme da se naftna polja, rafinerije i naftovodi ponovo pokrenu, rekao je Birol u Nacionalnom pres klubu Australije u Kanberi.

Više od tri nedelje sukoba na Bliskom istoku poremetilo je čitav lanac snabdevanja energentima, gotovo zatvorivši ključni Ormuski moreuz i dovelo do naglog rasta cena sirove nafte, prirodnog gasa i goriva, navodi agencija.

Efekat trenutnih poremećaja jednak je zbiru dve velike naftne krize iz 1970-ih i gasne krize iz 2022. nakon ruskoga napada na Ukrajinu, rekao je Birol.

"Ne samo nafta i gas, već i neke od ključnih 'žila kucavica' globalne ekonomije poput petrohemije, đubriva, sumpora i helijuma, njihova trgovina je prekinuta, što će imati ozbiljne posledice po svetsku ekonomiju", istakao je on.

Azija je u prvom planu ove krize zbog velike zavisnosti od nafte iz tog regiona, naveo je Birol.

Upitan o odluci Kine da ograniči izvoz goriva, ona je rekao da ceo svet mora zajednički da se suoči sa energetskom krizom.

"Svaka zemlja najpre gleda sopstvene interese, ali u ovakvoj situaciji ozbiljna ograničenja izvoza bez opravdanja nisu nešto što donosi poene u međunarodnoj zajednici", naglasio je on.

IEA je početkom marta najavila oslobađanje rekordnih 400 miliona barela iz hitnih rezervi kako bi ublažila poremećaje u snabdevanju i obuzdala rast cena izazvan ratom na Bliskom istoku.

Prošle nedelje, organizacija sa sedištem u Parizu predložila je mere za smanjenje potražnje kod uvoznika energije.

Dodatne rezerve nafte mogu da budu oslobođene po potrebi ako rat sa Iranom dodatno poremeti globalna energetska tržišta u narednim danima i nedeljama, rekao je Birol.

Ipak, s obzirom na gotovo potpuni zastoj saobraćaja kroz Ormuski moreuz, jedino pravo rešenje za poremećaje u snabdevanju gorivom jeste ponovno otvaranje ove ključne trgovačke rute, zaključio je on.