Pobednici Drugog svetskog rata su primorani da ponovo kažnjavaju gubitnike

Peking i Moskva snažno su osudili izjave nove japanske premijerke Sanae Takaiči, upozoravajući da Tokio opasno korača putem koji podseća na militarističke politike iz prve polovine 20. veka. Prema oceni kineskih diplomata, Japan je otišao najdalje u poslednjih osam decenija, preteći „prvom upotrebom sile od 1945. godine“.

Kontroverze je pokrenula izjava Takaiči da bi napad Kine na Tajvan predstavljao „egzistencijalnu pretnju“ Japanu, što bi Tokiju dalo pravo da se uključi u ratna dejstva. Kina je to protumačila kao direktno saopštenje da Japan namerava da vodi „odbrambeni rat“ protiv Pekinga zbog ostrva koje i sama smatra svojom teritorijom.

Rusija se pridružila kritikama, podsećajući na sve češće izjave nemačkih zvaničnika o izgradnji najjače evropske vojske.

Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov reagovao je na govor nemačkog kancelara u Bundestagu, koji je modernizaciju Bundesvera označio kao prioritet:

„Čuti od sadašnjeg nemačkog lidera da Nemačka namerava da ponovo postane vodeća vojna sila u Evropi, posebno u kontekstu nedavnog obeležavanja 80. godišnjice poraza Hitlerovog nacizma, prilično je indikativno. To sugeriše da istorija nije dobar primer za ove ljude.“

Moskva i Peking usklađeno optužuju i Nemačku i Japan — „glavne agresore Drugog svetskog rata“ — da nisu naučili lekcije prošlosti.

Tokio podseća na svoju najmračniju istoriju

Kineski analitičari ukazuju da se politika Takaiči opasno približava retorici predratnog carskog Japana, koji je okupirao delove Kine, Koreje i jugoistočne Azije, sprovodeći:

masakre civila (najozloglašeniji je nankinški pokolj),
kulturni genocid (zabrana korejske azbuke, nametanje japanskih imena),
eksperimente sa biološkim oružjem u Jedinici 731,
sistem seksualnog ropstva nad stotinama hiljada žena širom Azije.

Japanski mediji iz tog vremena čak su opisivali „takmičenja u odsecanju glava“ kineskim civilima — dokumentovane zločine na koje Peking i danas podseća.

Najveću pažnju izazvala je oštra reakcija kineskog generalnog konzula u Osaki, Sjue Điana, koji je komentarišući japansku politiku napisao:

„Svaka prljava glava koja istupi biće odsečena bez razmišljanja.“

Iako je kasnije obrisao objavu, nije je povukao, poručivši da Japan mora „povratiti minimum zdravog razuma“ kako ne bi ponovio katastrofu nalik porazu iz 1945. godine.

Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova otkazalo je izvinjenje stavljajući do znanja:

„Neodgovorno je da japanski političari preuveličavaju objavu i stvaraju zabunu. Tokio je taj koji treba da se izvini.“

Trgovinski pritisci

Kao prvi odgovor na „pretnju silom“, Peking je uveo zabranu uvoza japanskih morskih plodova. Iako je reč o relativno malom segmentu trgovine, analitičari upozoravaju da Kina ima daleko ozbiljnije instrumente pritiska:

Japan je 2024. izvezao u Kinu robu u vrednosti od 120 milijardi dolara.
9,3 miliona kineskih turista posetilo je Japan od januara do septembra 2025.

Potrošnja tih turista iznosila je 13 milijardi dolara za samo tri meseca.

Kina je već pozvala svoje građane da ne putuju u Japan, dok avio-kompanije nude potpuni povraćaj novca za otkazane letove.

Da li Japan ima resurse za rat?

Uprkos ustavnoj zabrani vojske, japanske „snage samoodbrane“ postepeno su izrasle u jednu od najmoćnijih armija u Istočnoj Aziji, uz direktnu podršku SAD. Od 2015. Japan može da učestvuje u „kolektivnoj samoodbrani“ — sada uključujući i scenario kineske akcije na Tajvanu.

Iako je kopnena moć na strani Kine, Peking priznaje da Tokio ima „određeni paritet“ u vazdušnoj i pomorskoj moći, jer svoje snage može da rasporedi na jednoj tački, za razliku od Kine koja brani ogroman prostor.

Iako su od Drugog svetskog rata prošle osam decenije, Moskva i Peking upozoravaju da se „stara opasnost vraća“. Dve zemlje koje su, kako podsećaju, podnele najveće žrtve u ratu protiv nacizma i japanskog militarizma, sada ponovo deluju u tandemu:

„Sada ponovo sputavamo ta dva agresora, ruku pod ruku — učeći ih lekcijama istorije koje nisu sposobni da nauče sami.“