EU odlučila: Potpuni prekid uvoza ruskog gasa nakon 2027. godine

Predlog je podnela Evropska komisija, a u Savetu je dobio potrebnu kvalifikovanu većinu glasova - protiv su bile samo Mađarska i Slovačka, dve zemlje koje nemaju izlaz na more.

Odluka predstavlja mandat Savetu EU za pregovore s Evropskim parlamentom, čiji je pristanak neophodan da bi uredba stupila na snagu. Ipak, očekuje se brz dogovor, jer je Parlament već ranije snažno zagovarao zabranu uvoza ruskog gasa i nafte.

Cilj: potpuna energetska nezavisnost od Rusije

Ova odluka deo je šire strategije EU kojom se nastoji u potpunosti ukinuti uvoz ruskih energenata i time postići energetska nezavisnost Evrope.

„Energetska nezavisnost Evrope znači jaču i sigurniju Evropu. Iako smo poslednjih godina marljivo radili na izbacivanju ruskog gasa i nafte iz Evrope, još nismo u potpunosti uspeli. Zato je ključno što je dansko predsedništvo obezbedilo veliku podršku ministara energetike za zakon koji će konačno zabraniti ulazak ruskog gasa u EU“, izjavio je Lars Ogaard, ministar energetike Danske, prenosi Rojters

Nema novih ugovora nakon 2026.

Prema novim pravilima, kupci iz EU neće smeti da potpisuju nove ugovore o uvozu ruskog gasa nakon 1. januara 2026. godine, a sve postojeće ugovore moraće da prekinu najkasnije do kraja 2027. godine, bez obzira na rokove koji su u njima predviđeni.

Iako je od početka ruske agresije na Ukrajinu uvoz gasa u EU smanjen s više od 40 na 13 odsto, Unija i dalje godišnje uvozi oko 15 milijardi evra vredan gas iz Rusije.

Dok Slovačka i Mađarska gas uvoze putem cevovoda, Belgija i Francuska su u poslednje vreme čak povećale uvoz ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG).

S druge strane, udeo ruske nafte u ukupnom uvozu EU pao je ispod 3 odsto.

Novi paket sankcija do kraja nedelje

Istog dana, ministri spoljnih poslova EU razmatrali su 19. paket sankcija protiv Rusije, za čije usvajanje je potrebna jednoglasna podrška svih članica. Mađarska i Slovačka i dalje se protive.

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kallas izjavila je da se nada da će novi paket sankcija biti usvojen do kraja nedelje, verovatno tokom samita EU 24. oktobra.

„Putin ponovo računa na svog starog saveznika - generala Zimu – ali Evropa mu ovaj put ne namerava pomoći energentima“, zaključuju evropski zvaničnici.

Stručnjaci za "Blic Biznis" upozoravaju: "Posledice po Srbiju bi mogle da budu velike"

Bugarska je nedavno najavila da će se pridružiti evropskom planu koji je danas usvojen, za potpuno ukidanje uvoza ruskog gasa do kraja 2027. godine, što znači da bi Moskva izgubila poslednji gasovodni pravac ka Evropi preko te zemlje.

Stručnjaci upozoravaju da bi ovaj potez mogao ozbiljno pogoditi Srbiju i da bi moglo da dođe do smanjene količine gasa, a možda i do potpune nestašice.

Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku rekao je za "Blic Biznis" da bi prekid isporuke gasa preko "Turskog toka" vrlo negativno uticao na Srbiju.

Mi imamo gas u gasovodu iz Mađarske koji ide preko Ukrajine kojim smo se ranije snabdevali i ovu direktnu vezu na magistralni gasovod gde smo mi zemlja koja naplaćuje tranzit preko Turskog toka, dodaje on.

Pod uslov da Bugarska to zaista uradi, prve posledice bi bile kroz budžet, dolazile bi manje količine gasa, a moglo bi da dođe i do potpune nestašice u zavisnosti kako ide rat u Ukrajini. Ako dođe do kraja rata u Ukrajini onda će taj gasovod da funkcioniše normalno, zaključuje Zdravković.

Srbija će verovatno morati da ubrza diversifikaciju snabdevanja, što ona intezivno i radi.

Vlada Srbije usvojila dve uredbe u vezi sa snabdevanjem prirodnim gasom

Podsetimo, Vlada Srbije usvojila je letos dve uredbe u vezi sa snabdevanjem prirodnim gasom, kojima se domaća regulativa usaglašava sa novom regulativom Evropske unije i ispunjava obaveze preuzete potpisivanjem Ugovora o osnivanju Energetske zajednice i utvrđuju mere i aktivnosti za dalje povećanje pouzdanog i efikasnog snabdevanja ovim energentom.

Ove mere i aktivnosti se, kako je saopšteno iz vlade, pre svega, odnose na dalji razvoj nacionalnog gasovodnog sistema, uključujući i skladišne kapacitete i povezivanja sa sistemima susednih zemalja koje će omogućiti dalju diversifikaciju pravaca i izvora snabdevanja