Politiko: EU razmatra prijem novih članica bez potpunih prava odlučivanja

Evropska unija razmatra mogućnost da buduće članice pristupe bloku bez potpunih prava odlučivanja, uključujući pravo veta, u cilju ubrzanja procesa proširenja, saznaje briselski Politiko iz diplomatskih izvora.

Predlog, koji se još nalazi u ranoj fazi i zahteva jednoglasno odobrenje svih 27 zemalja članica, omogućio bi novim državama da koriste većinu pogodnosti članstva, dok bi puna prava stekle naknadno, nakon što EU sprovede ključne institucionalne reforme, uključujući ukidanje jednoglasnog odlučivanja u većini oblasti.

Prema ovom predlogu zemlje kandidati poput mogle bi da postanu članice pod fleksibilnijim uslovima, bez potrebe za izmenama osnivačkih ugovora EU, pojašnjavaju izvori za briselski portal.

Zagovornici proširenja, među kojima su Austrija i Švedska, žele da ovom inicijativom prevaziđu blokade koje, kako navode, dolaze iz Budimpešte i još nekoliko prestonica koje strahuju od gubitka tržišta ili ugrožavanja nacionalne bezbednosti.

"Buduće članice treba da se odreknu prava veta dok se ne sprovedu reformske promene, poput uvođenja kvalifikovane većine u donošenju odluka. Ne smemo da dozvolimo da pojedine države članice usporavaju proširenje", izjavio je predsednik Odbora za evropske poslove nemačkog Bundestaga Anton Hofrajter.

Ranije je važilo pravilo da proširenje ne može biti moguće bez sveobuhvatne institucionalne reforme.

Međutim, pokušaji da se pravo veta ukine i za postojeće članice naišli su na otpor, ne samo Mađarske, već i Francuske i Holandije.

Hofrajter navodi da bi ovakav pristup omogućio Uniji da ostane funkcionalna i u proširenom formatu.

"Razgovori sa predstavnicima zemalja Zapadnog Balkana ukazuju da ovu ideju vide kao konstruktivnu i realnu", dodao je.

Ovaj potez, kako pojašnjava Politiko, dolazi u trenutku sve veće frustracije u državama kandidatima, koje su već sprovele značajne unutrašnje reforme, ali se još uvek suočavaju sa zastojevima u pristupnom procesu.

"Hrvatska je poslednja pristupila EU pre više od deset godina, dok je Velika Britanija u međuvremenu napustila Uniju. Zato verujem da je vreme da se ovaj proces oživi", rekao je ranije predsednik Crne Gore Jakov Milatović za Politiko.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen stavila je proširenje u središte svoje agende, najavljujući mogući ulazak Ukrajine i Moldavije do 2030. godine, ali članice EU zasad odbijaju ubrzanje procedura.

Raniji pokušaj predsednika Evropskog saveta Antonija Košte da ubrza proširenje odbilo je više država članica, podseća Politiko.

U sredu će se u Londonu održati samit u okviru "Berlinskog procesa", gde će lideri EU razgovarati sa predstavnicima Zapadnog Balkana o daljoj integraciji regiona u EU.

Kako navode izvori iz EU, Komisija bi mogla da predloži nastavak pregovora sa kandidatima i bez formalne saglasnosti svih članica za svaki korak, čime bi se izbegla mogućnost veta, posebno iz Budimpešte.

U nacrtu zaključaka za samit lidera EU u Briselu u četvrtak, proširenje nije ni pomenuto, što je izazvalo negodovanje među državama koje podržavaju taj proces.

"Ako EU ne ubrza reforme i proširenje, rizikuje da izgubi stratešku prednost u korist trećih aktera koji već čekaju svoju priliku", izjavila je Klaudija Plakolm, ministarka za evropska pitanja Austrije.