Na današnji dan 1947. osnovana je CIA: Moćna američka agencija učestvovala je u državnim udarima širom sveta

Na današnji dan 1947. godine Sjedinjene Američke Države službeno su dobile novu obaveštajnu agenciju. Tog dana je na snagu stupio Zakon o nacionalnoj sigurnosti, koji je predsednik Hari S. Truman potpisao već krajem jula, a kojim je osnovana Centralna obaveštajna agencija (CIA).

Nova institucija je nasledila iskustva ratne Kancelarije za strateške usluge (OSS), raspuštene 1945. godine, a dobila je daleko širi i trajniji mandat. Prikupljati, analizirati i distribuirati obaveštajne podatke, ali i sprovoditi tajne operacije širom sveta.

Prvi direktor CIA, Roscoe H. Hillenkoetter, preuzeo je dužnost istog meseca kada je zakon stupio na snagu. Agencija je od početka bila zamišljena kao stub američke sigurnosti u doba novih geopolitičkih napetosti.

Tokom prvih godina radila je iz privremenih sedišta u Vašingtonu, a 1961. preselila se u Lengli (Virdžinija), gde i danas ima svoj kultni štab.

U vreme kada se svet delio na dva suprotstavljena bloka, kapitalistički Zapad i komunistički Istok, CIA je dobila zadatak da sprečava sovjetski uticaj. Vrlo brzo pokazala je koliko će njene operacije oblikovati globalnu politiku.

Već 1948. intervenisala je u Italiji, finansirajući hrišćanske demokrate i sprovodeći propagandnu kampanju protiv komunista. Organizovala je 1853. godine Operaciju Ajaks, kojom je srušen iranski premijer Mohamad Mosadeg i vraćena moć šahu Pahlaviju. Samo godinu dana kasnije u Gvatemali je pomogla u svrgavanju predsednika Hakobo Arbenza, što je otvorilo eru američkih intervencija u Latinskoj Americi.

Tokom 50-ih i 60-ih CIA je usavršila obaveštajne metode. Špijunski avioni U-2 leteli su iznad Sovjetskog Saveza, sve dok 1960. nije oboren avion kojim je upravljao pilot Geri Povers, izazvavši međunarodnu krizu.

Dve godine kasnije, tokom Kubanske raketne krize, upravo su CIA izviđačke fotografije potvrdile prisutnost sovjetskih projektila na Kubi, što je omogućilo predsedniku Džonu F. Kenediju da pregovara s Nikitom Hruščovim i izbegne nuklearni rat.

Optužbe za masovna kršenja ljudskih prava

CIA nije delovala samo u senci globalne diplomatije. U Vijetnamu je bila duboko uključena u operaciju Finiks, programu usmerenom na eliminaciju kadrova Vietkonga, koji je ostao upamćen po brutalnosti i optužbama za masovna kršenja ljudskih prava.

U Čileu je finansirala i organizovala opoziciju protiv predsednika Salvadora Aljendea, čime je otvoren put vojnom puču Augusta Pinočea 1973. U Africi je umešala prste u svrgavanju premijera Patrisa Lumumbe u Kongu, događaju koji je trajno destabilizovao regiju.

Kako je rasla moć agencije, rasle su i kontroverze. Program MKUltra, započet 50-ih godina, uključivao je eksperimente s LSD i drugim supstancama na građanima.

Pokušaji atentata na kubanskog vođu Fidela kastra primili su gotovo groteskne oblike, od otrovnih cigara do eksplozivnih školjki. A podrška autoritarnim režimima širom sveta često je bila važnija od promovisanja demokratije, što je ozbiljno narušilo američki ugled.

Sredinom 70-ih usledila je prva velika kriza poverenja. Kongresne istrage, naročito poznati Čurčov odbor iz 1975. godine, otkrio je nezakonite aktivnosti CIA, uključujući prisluškivanje američkih građana i planove atentata na strane lidere.

To je dovelo do pojačanog nadzora i reformi, ali i do trajne debate o granicama delovanja obaveštajnih službi.