Makron pred teškom odlukom: Novi premijer ili prevremeni izbori

Francuska je u ponedeljak ušla u novu političku krizu nakon što vlada premijera Fransoa Bajrua nije dobila poverenje u parlamentu. Odlukom poslanika, koji su glasali protiv 364 prema 194, predsednik Emanuel Makron ostao je bez četvrtog premijera u manje od dve godine i sada mora da izabere između imenovanja novog šefa vlade ili raspisivanja prevremenih izbora.

Bajru, koji je na čelu kabineta bio manje od godinu dana, stavio je svoju političku karijeru na kocku predlažući oštre rezove u javnim rashodima radi obuzdavanja nagomilanog državnog duga. Međutim, njegov plan su zajednički odbile i levica i krajnja desnica, smatrajući ga društveno nepravednim. Prema Ustavu, on će do imenovanja naslednika obavljati tehničke poslove.

Predsednik Makron sada ima dve mogućnosti: da pronađe premijera sposobnog da obezbedi većinu u Skupštini ili da raspusti parlament i raspiše prevremene izbore, koji bi se morali održati u roku od 20 do 40 dana. U slučaju izborne pobede jedne stranke sa apsolutnom većinom, predsednik bi praktično morao da imenuje njenog lidera za premijera, što u francuskoj politici nosi naziv „kohabitacija“.

Istorija beleži sličan presedan iz 1993. godine, kada je socijalistički predsednik Fransoa Miteran bio prinuđen da za premijera postavi konzervativca Eduara Baladira nakon ubedljive pobede desnice.

Mogući naslednici

Francuski mediji navode više potencijalnih kandidata za Bajruovog naslednika.

Socijalista Olivije For uživa podršku bivšeg predsednika Fransoa Olanda, ali njegova ideja o većim porezima za najbogatije izaziva otpor.

Bivši premijer Bernar Kaznev i bivši ministar finansija Pjer Moskovisi percipiraju se kao umereni kandidati koji bi mogli umiriti tržišta.

Od aktuelnih ministara pominju se ministar odbrane Sebastijan Lekornju, ministarka rada Katarina Voatren, ministar finansija Erik Lombar i ministar pravde Žerald Darmanen. U opticaju su i imena ministra unutrašnjih poslova Bruna Retajoa i konzervativca Ksavijea Bertrana.

Političke i ekonomske posledice

Ko god da bude izabran, novi premijer će morati da suoči zemlju sa dubokom budžetskom krizom. Javni dug Francuske dostigao je 3,3 biliona evra, što je 114 odsto BDP-a – treći najviši nivo u evrozoni posle Grčke i Italije. Deficit je prošle godine bio 5,8 odsto, skoro duplo više od dozvoljene granice u EU.

Bajru je upozorio da je Francuska „na aparatu za održavanje života“, ali je njegov plan uštede od 44 milijarde evra do 2026, koji je uključivao i ukidanje dva državna praznika, odbačen kao socijalno neprihvatljiv.

Makron je više puta isticao da će ostati na funkciji do kraja mandata 2027. godine, ali sve dublja politička rascepkanost preti da dodatno oslabi poziciju druge najveće evropske ekonomije.