Masovna hapšenja opozicionih gradonačelnika u Turskoj

U Turskoj se zaoštrava obračun vlasti s opozicionim političarima, koji se sumnjiče za korupciju, odnosno nameštanje milionskih poslova. Ta hajka je počela u Istanbulu, u martu, kad se u pritvoru našao gradonačelnik Ekrem Imamoglu, trenutno po mnogim procenama jedini političar u zemlji koji bi mogao, prema istraživanjima javnog mnjenja, da ugrozi decenijima nedodirljivog Redžepa Tajipa Erdogana.

Sada su se u pritvoru našli gradonačelnici još tri velika grada u južnoj Turskoj: Adane – Zejdan Karalar, Adijamana – Abdurahman Tutdere i Antalije – Muhitin Boček, kao i više njihovih saradnika. Protiv njih je otvorena istraga zbog mnogih krivičnih dela koja im se stavljaju na dušu. Ova hapšenja usledila su posle svedočenja nekoliko lokalnih biznismena koji su navodno priznali da su bili deo kriminalne mreže za nameštanje poslova.

„Gradonačelnici su u tim poslovima tražili protivzakonite benefite”, tvrde u javnom tužilaštvu koje vodi istragu. Ranije ove nedelje pod sličnom optužbom našali su se i bivši gradonačelnik Izmira Tundž Sojer i više od sto opštinskih zvaničnika.

„Ove odluke su pravno neosnovane, one su politički motivisane”, kaže Ozgur Ozel, predsednik vodeće opozicione Republikanske narodne partije, koja je na vlasti u tim gradovima.

Ozel je sazvao vanredni sastanak vodećih funkcionera svoje stranke da bi se dogovorili kako da odgovore na najnoviji izazov tužilaštva, odnosno vlade. U Partiji pravde i razvoja (AKP) predsednika Erdogana odbacuju optužbe opozicije.

Oni objašnjavaju da je „u Turskoj pravosuđe nezavisno i da nezavisno radi svoj posao. Mi se ne mešamo u rad javnog tužilaštva. U opoziciji moraju da shvate da u našoj zemlji nema privilegovanih pred zakonskim i ustavnim paragrafima”. Partija pravde i razvoja na vlasti je duže od dve decenije.

Sadašnji talas hapšenja u stvari je nastavak akcije koja je započela u martu, kada se iza rešetaka našao gradonačelnik Istanbula Ekrem Imamoglu, kao i više predsednika opština i njegovih saradnika. Imamoglu je osumnjičen za korupciju, nameštanje poslova i saradnju s „kurdskim teroristima” kako bi pridobio glasove pripadnika tog naroda. To je izazvalo masovni talas protesta širom zemlje i mnogi demonstranti su završili u pritvoru.

„Suočavamo se s velikom tiranijom, ali ja se neću predati”, poručuje iz istanbulskog zatvora Imamoglu.

On je inače dva puta pobedio na lokalnim izborima u gradu na Bosforu. Po mišljenju mnogih, Imamoglu je na taj način sebi širom otvorio put ka predsedničkoj palati na obroncima Ankare. U međuvremenu, njegova partija ga je i formalno kandidovala za šefa države na izborima koji redovno treba da se održe sredinom 2028. godine. Rasplet se tek očekuje, pogotovo što je i dalje nejasna politička sudbina Imamoglua.

U međuvremenu u vladajućoj koaliciji su inicirali promenu Ustava, koji je, kako kažu, „zastareo”, pošto je usvojen početkom osamdesetih godina prošlog veka, kad su na vlasti bili generali koji su pre toga izvršili vojni puč. Ustav je više puta menjan, i to baš na inicijativu vladajuće stranke, koja je krajem prošle decenije uvela predsednički umesto parlamentarnog sistema vladavine.

Prema važećem pravnom aktu, Erdogan više ne bi mogao da se kandiduje za šefa države pošto mu sada teče drugi i poslednji petogodišnji mandat. Ali, njegov koalicioni partner Devlet Bahčeli (konzervativna Partija nacionalističkog pokreta) pokrenuo je inicijativu za promenu Ustava sa obrazloženjem da je „predsednik Erdogan još neophodan Turskoj”.

„Mi ne želimo novi Ustav zbog mene, nego zbog naše zemlje”, kaže Erdogan, ali se nije izjasnio da li će se treći put kandidovati za šefa države ako mu se za to otvori mogućnost. Prema pisanju lokalnih medija, ne isključuje se ni drugo rešenje: raspisivanje vanrednih izbora, pre isteka Erdoganovog poslednjeg mandata.

Političko-pravna previranja koja poslednjih meseci drmaju Tursku, izazivaju veliku pažnju u svetu. Organizacija „Hjuman rajts voč” kritikuje vladu zbog hapšenja opozicionih lidera i kršenja osnovnih ljudskih prava i sloboda. U vladi odgovaraju da neće dozvoliti da opozicija izazove haos u zemlji.