Neizvesni izbori za predsednika Poljske

Ovacije u izbornom štabu Rafala Tšaskovskog 18. maja, nakon objavljivanja rezultata prvog kruga predsedničkih izbora u Poljskoj, nisu bile glasne. Takva je bila i njegova pobeda. Gradonačelnik Varšave, kojeg podržava premijer Donald Tusk i njegova centristička partija Građanske platforme (PO), osvojio je 31,4 odsto glasova, dok je njegov glavni suparnik Karol Navrocki, kandidat nacionalističke stranke Pravo i pravda (PiS), dobio 29,5 procenta podrške. Prema anketama, za današnje odlučujuće glasanje Tšaskovski, koji je važio za ubedljivog favorita pred prvi krug, sada ima samo jedan procenat prednosti i pokušava da izbegne bolnu reprizu od pre pet godina, kada je za dlaku izgubio od odlazećeg predsednika Andžeja Dude.

Ishod izbora mogao bi označiti potpuni raskid s prošlošću u kojoj je Poljska bila trn u oku Evropske unije. Za vreme PiS-a na čelu izvršne vlasti od 2015. do 2023, godine, Varšava je bila u sukobu sa Briselom zbog restriktivnih zakona o abortusu, pritisaka na LGBT plus zajednicu, korupcije i urušavanja vladavine prava. Glavni kamen spoticanja bio je to što je PiS navodno postavio svoje sudije u Ustavni sud, što je EU opisala kao napad na nezavisne institucije i zbog toga zamrzla isplatu milijardi evra iz svojih fondova. Tuskova vlada obećala je EU da će rešiti taj problem. Ali Duda je kao šef države u nekoliko navrata vetom sprečio zakone koji se odnose na reforme sudstva. Ako Tšaskovski pobedi, on obećava da će ubrzati napore za institucionalni reset, dok bi dolazak Navrockog u Predsedničku palatu najverovatnije zacementirao sadašnji status kvo.

Za poljske centriste, reč je o povratku vladavine prava, a za njihove suparnike o novom poglavlju političke borbe za kontrolu nad državnim institucijama.

„Pod Tuskom demokratija može biti otvoreno prekršena u navodno demokratske svrhe”, rekao je Pjotr Glinjski, bivši potpredsednik vlade iz redova PiS-a, osvrćući se na to što je aktuelna vlast smenila „propagandiste PiS-a s čela nacionalne televizije”.

Iz ugla spoljne politike ovi izbori održavaju se u trenutku kada Varšava izlazi na međunarodnu scenu. Rat u Ukrajini je pomerio centar gravitacije kontinenta ka istoku, a Poljska je regionalni teškaš sa 37 miliona stanovnika. Njena pozicija u Evropi najvažnija je u poslednjih nekoliko vekova, smatra Adam Šlapka, poljski ministar za evropske poslove. Iako oba kandidata podržavaju Kijev u ratu protiv Rusije i zalažu se za jačanje sopstvene odbrane, Tšaskovski je bliži Briselu, a Navrocki Vašingtonu, njega je američki predsednik Donald Tramp početkom maja ugostio u Beloj kući. Stoga, ako Navrocki pobedi, Tramp će verovatno više sarađivati s njim, a ne sa Tuskom, što bi dodatno produbilo jaz između vlade i predsedništva.

Čini se da je Ukrajina postala talac ovih izbora, u velikoj meri zbog rezultata kandidata krajnje desnice u prvom krugu. Slavomir Mencen, trampista iz evroskeptične Konfederacije, bio je treći sa 14,8 odsto glasova. On smatra da Poljska ne bi trebalo da šalje mirovnjake u Ukrajinu, ali je opravdao vojnu pomoć iz pragmatičnih razloga, tvrdeći da je to u interesu njegove zemlje. Međutim, često kritikuje Volodimira Zelenskog zbog nedostatka zahvalnosti i optužuje ga da iskorišćava poljsku vladu. Neočekivano, četvrti je završio Gžegož Braun za koga je glasao 6,3 odsto birača, jedini poslanik koji je 2022. u parlamentu glasao protiv rezolucije koja izražava solidarnost s Ukrajinom. Dok se Tusk protivi slanju vojnika u slučaju primirja, a ukrajinsko članstvo u EU uslovljava načinom na koji se Kijev nosi s istorijskim sporovima oko masakara Poljaka od strane ukrajinskih partizana u Drugom svetskom ratu, Tšaskovski je obećao da će ograničiti beneficije „za neke ukrajinske izbeglice”.

„Postali su više PiS nego PiS,” cinično je prokomentarisao Jacek Čaputovič, tamošnji bivši ministar spoljnih poslova.

Ishod današnjeg glasanja zavisiće u velikoj meri od toga kome će se prikloniti birači Mecena. Ideološki su bliži Navrockom, ali neće dobiti podršku svih, jer oni podržavaju slobodno tržište, dok je PiS etatistički nastrojen. Sa druge stranke, mnogi u prvom krugu glasaju iz protesta prema režimu, dok u drugom često gravitiraju ka centru, kao što je nedavno bio slučaj u Rumuniji, čemu se nadaju i pristalice Tšaskovskog. Ipak, analitičari smatraju da će tas na vagi biti oni birači koji su pre dve nedelje ostali kod kuće.