Orban: Tramp poziva Mađarsku da izađe iz EU

Neočekivano pojavljivanje mađarskog premijera Viktora Orbana na skupu koji je njegova stranka Fides organizovala u gradu Pilišveršvar, pedesetak kilometara severno od Budimpešte, rezultiralo je pojašnjenjima pojedinih značajnih pitanja o kojima su do sada u javnosti kružile različite informacije. On je tom prilikom, pored ostalog, priznao da ga je predsednik SAD Donald Tramp pozvao da izvede Mađarsku iz Evropske unije i spomenuo „tajne sporazume” sa drugim državama članicama EU, čiji je cilj sprečavanje da Mađarska bude isključena iz procesa donošenja odluka u bloku. Orban se ovom prilikom osvrnuo i na stranku Tisa, trenutno najvećeg Fidesovog konkurenta, priznajući da slabosti u funkcionisanju njegove stranke postoje, javno ih identifikujući.

Mađarski premijer je rekao da će izbori 2026. biti „teška borba”, čak i u izbornim jedinicama gde je Fides prethodno odneo pobede. Naveo je primer bavarske stranke CSU, koja se trenutno suočava sa poteškoćama, uprkos tome što je na vlasti već 70 godina, ali nije priznao nikakve greške u politici Fidesa. Loše rezultate koje u anketama postiže njegova partija pripisao je promenama u globalnim komunikacijskim trendovima, napominjući da sada manje ljudi čita štampane medije ili gleda televiziju. Umesto toga, većina se odlučuje za onlajn informisanje, uključujući i čitanje komentara na društvenim mrežama, rekao je Orban i priznao da u toj oblasti Tisa trenutno nadmašuje Fides.

„Ako nastavimo sa tradicionalnom politikom, nije sigurno da ćemo pobediti”, zaključio je on.

Osvrćući se na pojedina geopolitička pitanja, povezao je migracije sa ratom u Ukrajini i u tom kontekstu kritikovao Brisel. Zapad, kako je rekao „podržava naseljavanje Evrope migrantima, dok istovremeno pomaže rat u kojem se hrišćani međusobno bore”, što je po njemu nedopustivo.

Orban je spomenuo i pokušaje da Mađarskoj bude oduzeto pravo glasa u Savetu EU zbog zabrinutosti u vezi sa vladavinom prava i naveo da postoji više internih sporazuma sa državama članicama EU koji bi zaštitili Mađarsku od posledica takvih nastojanja.

Nakon konstatacije da mu je američki predsednik Donald Tramp predložio da Mađarska napusti EU, novinar RTL kluba upitao je da li takav predlog ugrožava suverenitet njegove zemlje, što je i ključna tema u Fidesovoj političkoj kampanji. Orban je na to odgovorio odrično, dodajući da „to zavisi od toga da li se Tramp šalio ili ne”. Fides je nedavno osnovao državnu kancelariju, sa zadatkom da istražuje slučajeve koji bi, prema oceni vlade, mogli da predstavljaju opasnost po suverenitet zemlje.

Orban je u opozicionu stranku Tisa Petera Mađara nazvao projektom EU, finansiranim iz inostranstva, što je kvalifikacija koja bi mogla da rezultira ozbiljnim implikacijama. Prema nedavno usvojenom amandmanu na mađarski Krivični zakonik, političari koji prihvate strano finansiranje mogli bi da se suoče sa zatvorskom kaznom do tri godine. Peter Mađar je u više navrata negirao da je ikada primao strana sredstva za svoje političke aktivnosti.

Prema rezultatima istraživanja javnog mnjenja koje objavljuju nezavisni i levičarski izvori, Tisa trenutno ima izvesnu prednost nad aktuelnom vladajućom strankom, dok u anketama koje objavljuje Fides Orbanova stranka i dalje vodi, iako se prema tim izvorima razlika u broju pristalica dveju stranaka konstantno smanjuje.

Mađarski parlament je u međuvremenu, prvi put od pada komunističkog režima, zabranio pojedinim narodnim poslanicima da prisustvuju njegovim sednicama. Većina, sastavljena od poslanika Fidesa, glasala je za podršku sankcijama koje je predsednik parlamenta Laslo Kever uveo za petoro poslanika stranke Momentum i nezavisnog poslanika Akoša Hadazija. Oni su kažnjeni jer su krajem marta, tokom skupštinske sednice na kojoj je zabranjeno održavanje Prajda, koristili dimne baklje, puštali muziku i delili letke. Šestoro poslanika je zbog toga isključeno iz rada parlamenta na period od šest do dvanaest dana, a usledile su i novčane kazne od 27.000 do 59.000 evra, koje će biti naplaćene oduzimanjem plata kažnjenim poslanicima. Stranka Momentum je u svojoj reakciji optužila vladajuću partiju da svojim odlukama „poništava glavno dostignuće demokratije, nakon promene režima iz 1989. godine i gazi Zakon o parlamentu”.