Evropa se sprema za rat: najveće ulaganje u vojsku od Hladnog rata

Povećane geopolitičke tenzije dovele su do povećanja vojnih izdataka u svim regionima sveta, a posebno je uočljiv ubrzani rast u Evropi i na Bliskom istoku, navodi se u izveštaju Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI).

"Više od 100 zemalja širom sveta povećalo je svoju vojnu potrošnju 2024. godine", saopštio je SIPRI.

Svetska vojna potrošnja dostigla je 2,72 biliona dolara 2024. godine, što je povećanje od 9,4 odsto u odnosu na 2023. i najveće godišnje povećanje barem od kraja Hladnog rata, navodi se u izveštaju koji je objavio vodeći istraživački centar za konflikte.

„Kako vlade sve više daju prioritet vojnoj bezbednosti, često na štetu drugih budžetskih oblasti, ekonomske i socijalne kompromise bi mogle značajno uticati na društva u godinama koje dolaze", rekao je on.

"Ukrajini će biti teško da nastavi da povećava vojnu potrošnju".

Rat u Ukrajini i sumnje u privrženost Amerike NATO-u doveli su do povećanja vojne potrošnje u Evropi (uključujući Rusiju) od 17 odsto, čime je evropska vojna potrošnja bila iznad nivoa zabeleženog na kraju Hladnog rata.

Ruska vojna potrošnja dostići će procenjenih 149 milijardi dolara 2024. godine, što je povećanje od 38 odsto u odnosu na 2023. i udvostručeno u odnosu na 2015. godinu.

Ovo predstavlja 7,1 odsto ruskog BDP-a i 19 odsto ukupne državne potrošnje.

Ukupna vojna potrošnja Ukrajine porasla je za 2,9 odsto na 64,7 milijardi dolara, što čini 43 odsto ruske potrošnje.

Sa 34 odsto BDP-a, Ukrajina je imala najveći vojni teret od bilo koje zemlje 2024. godine.

"Ukrajina trenutno sve svoje poreske prihode daje svojoj vojsci", navodi SIPRI.

"Sa tako ograničenim fiskalnim prostorom, Ukrajini će biti teško da nastavi da povećava svoju vojnu potrošnju", navodi se u saopštenju.

Američka vojna potrošnja porasla je za 5,7 odsto i dostigla 997 milijardi dolara, što čini 66 odsto ukupne potrošnje NATO-a i 37 odsto globalne vojne potrošnje u 2024. godini.