Ruske snage zauzele nalazište litijuma koje su Ukrajinci obećali Trampu

Ukrajina i Sjedinjene Američke Države nedavno su potpisale sporazum o korišćenju rudnog bogatstva i retkih minerala. On predviđa i korišćenje zaliha litijuma koje se nalaze na teritoriji pod kontrolom Kijeva. Međutim, situacija na terenu se promenila.

Nedavno su ruske snage preuzele kontrolu nad nalazištem litijuma Ševčenko u Donjeckoj oblasti, koje se smatra jednim od najperspektivnijih u Ukrajini.

Naselje, koje je pre rata imalo oko 1.600 stanovnika, dobilo je ime po čuvenom ukrajinskom pesniku Tarasu Ševčenku.

Prema izveštajima medija, u njemu se nalazi jedno od najvećih nalazišta litijuma u Ukrajini, kao i nekoliko rudnika koksa važnih za metaluršku industriju zemlje.

Ova vest izazvala je veliku pažnju, jer dolazi u trenutku kada se litijum tretira kao ključna strateška sirovina 21. veka.

Litijum nije samo sirovina za baterije, već i pitanje geopolitičke moći i energetske nezavisnosti i zbog toga nalazišta poput "Jadra", koje je sada i  strateški projekat EU, dobijaju sve veći značaj.

Zelena tranzicija nije samo tehnološki proces već je duboko geopolitička. Kritične sirovine poput litijuma, retki elementi zemlje i grafiti  postali su osnova savremene industrije, električne mobilnosti i odbrane.

Kina već deceniju dominira tržištem kritičnih sirovina, ne samo zbog količina koje poseduje, već i zbog  prerade, određivanja cena i kontrole trgovinskih tokova.

Sada sve više zemalja, uključujući SAD i EU, nastoji da smanji zavisnost i osigura sopstvene lance snabdevanja.

Prema ukrajinskim podacima, ukupne rezerve litijuma u toj zemlji procenjuju se na oko 500.000 tona. Međutim, ni jedno od četiri nalazišta trenutno se ne eksploatiše, a dva su već pod ruskom kontrolom.

Osim nalazišta Ševčenko, Rusija je još 2022. zauzela i nalazište Krutaja Balka u Zaporoškoj oblasti.

Ovakav razvoj događaja stavlja Ukrajinu u nezavidan položaj i može ugroziti dogovor sa SAD o eksploataciji mineralnih resursa.

Direktor američke kompanije "Kritikal metals korp" koja je ranije imala licencu za nalazište Ševčenko, izjavio je za "Njujork tajms" da bi dalji prodor ruskih trupa značio i preuzimanje još većeg broja strateških nalazišta, što direktno komplikuje dogovor Kijeva i  Vašingtona o eksploataciji ukrajinskog mineralnog bogatstva, postignutim krajem aprila.

Rusko prisustvo u Ševčenku osvetljava ranjivost postojećih lanaca snabdevanja i ističe potrebu SAD da osiguraju alternativne izvore.

Od ideje o kupovini Grenlanda zbog njegovog bogatstva mineralima, do insistiranja da Ukrajina ustupi rudna bogatstva u zamenu za vojnu pomoć, Donald Tramp je kritične sirovine pretvorio u stub svoje spoljne politike. Još tokom svog prvog mandata 2017. godine pokrenuo je niz mera kako bi ubrzao domaću proizvodnju i preradu sirovina poput litijuma.

U martu 2025. Bela kuća je dodatno pooštrila pristup, nalažući hitno izdavanje dozvola i mobilizaciju državnih sredstava za ubrzanje rudarskih investicija.

Dok Rusija vojnim akcijama obezbeđuje pristup litijumu u Ukrajini, a SAD ubrzava otvaranje novih rudnika, Evropa pokušava da kroz strateške projekte obezbedi sirovine neophodne za energetsku i digitalnu tranziciju.

Brisel je listi  47 strateških projekata na teritoriji zemalja članica u junu dodao još 13 projekata izvan EU, od Kanade preko Norveške do Nove Kaledonije.

Među njima je i srpski projekat "Jadar" kao jedan od najbolje istraženih nalazišta litijuma u Evropi.

Uvrštavanje "Jadra" na listu EU strateških projekata znači da je procenjeno da se on može razvijati u skladu sa evropskim ekološkim i tehničkim standardima. Srbiji se otvara prilika da postane deo evropskog lanca vrednosti u oblasti baterija i zelene industrije, ali i da ojača svoj geostrateški položaj u vremenu sve izraženije globalne konkurencije za kritične sirovine.

Na taj kontekst podsetio je ovih dana i američki diplomata Džon B. Kreg za briselski portal „Juronjuz“.

On je istakao da se ruskom predsedniku Vladimiru Putinu ne dopada približavanje Srbije Zapadu, naročito nakon što su EU i Nemačka potpisale sporazum o lancima snabdevanja baterijama koji uključuje pristup sirovinama iz Srbije.

Kako piše Kreg, Putin je možda i sam imao ambicije u vezi sa litijumskim rezervama u Srbiji, što dodatno osvetljava značaj domaćih nalazišta u širem geopolitičkom kontekstu.

Prema rečima Vladimira Rogova nalazište litijuma se nalazi u zapadnom delu Donjecke Narodne Republike, ali njegova ležišta obuhvataju i Zaporošku oblast.

Ovo nalazište, osim litijuma, sadrži i dosta drugih vrednih prirodnih resursa, među kojima su niobijum, berilijum i tantal.

„Nalazište litijuma Ševčenko jednostavno je neprocenjivo sa stanovišta njegovog strateškog značaja. Zauzima površinu od oko 40 hektara“, ocenio je Rogov.

komentari (1)

Ostavi komentar

Kobalt

Ja ne verujem kakve gluposti pisete. Prvo, Litijum ce nas oterati u tri lepe, a ne u EU. Drugo, Kina vec razvija alternativu litijumu. Trece, umemo li mi ikoga da ucenimo. Ako vi nama to, onda mi vama ovo. I moša, kao oni nama, evo vec 40 godina. Kakve debilcine od politicara smo iznedrili ja ne verujem... Stalno nekome sisaju jaja za saku vlasti. Pokazite dostojanstvo, jebo vas ko vas okotio.

15.07.2025. 20:12

1 0 Odgovori