Osporavanje rezultata predstojećih predsedničkih izbora u SAD i postizborne tenzije definitivno su moguć scenario, naročito u ključnim saveznim državama i pogotovo ako ne pobedi kandidat opozicionih republikanaca Donald Tramp, ocenila je danas u Beogradu američka ekspertkinja za komunikacije Sara Vočer (Sarah Wachter).
U razgovoru sa novinarima i istraživačima povodom izbora 5. novembra, Vočer je rekla da je sada još veće nepoverenje američkih građana u izborni proces nego 2020. godine, kada su tadašnji predsednik Tramp i njegovi brojni sledbenici uporno tvrdili da je pokraden.
Vočer, izvršna direktorka međunarodne konsultantske firme za komunikacije Global vojs (Global Voice), kazala je da su tvrdnje o izbornoj prevari naročito raširene na nivou saveznih država i da mogu da dovedu do previranja u danima posle izbora, na kojima se Tramp (78) za Belu kuću bori protiv kandidatkinje vladajućih demokrata Kamale Haris (60).
Navela je da su analitičari saglasni da su SAD podeljene više nego ikada pre i da je polarizacija u zemlji snažna.
– Većina birača je čvrsto opredeljena. Tome doprinosi i Trampova polarizujuća retorika, koja se ogleda u principu ‘ili si sa mnom, ili si protiv mene’, čega nije bilo u ranijim izbornim ciklusima, pre njegovog ulaska u politiku – rekla je Vočer.
Ona je kazala da se u kampanji uočava zastrašivanje i optuživanje za navodne zloupotrebe zvaničnika angažovanih u izbornom procesu, kao i širenje teorija zavere, poput one da će na izborima glasati milioni ljudi koji nisu državljani SAD, a žive u toj zemlji.
Pravo glasa na predsedničkim izborima imaju jedino državljani SAD, bez obzira da li žive u zemlji ili inostranstvu. Međutim, Tramp i njegovi saveznici često neosnovano tvrde da su demokrate dozvolile migrantima da uđu u SAD kako bi glasali na izborima 5. novembra.
Vočer, nekadašnja novinarka koja je izveštavala za Si-en-bi-si (CNBC) i Vol strit džurnal, navodi da ima mnogo pritisaka i zastrašivanja, ali i da su bezbednosne mere znatno strože oko objekata povezanih sa izbornim procesom nego 2020. godine, naročito u takozvanim “kolebljivim državama”, koje presudno utiču na ishod izbora.
Za razliku od drugih demokratskih država, u SAD ne pobeđuje nužno kandidat sa najviše glasova na nivou cele zemlje, već onaj koji “skupi” najmanje 270 od 538 elektora, privremenih delegata koji se u decembru sastaju da formalno izaberu predsednika. U svakoj od 50 saveznih država bira se onoliko elektora koliko ona ima članova u Kongresu SAD, dok Distrikt Kolumbija (glavni grad Vašington) daje tri člana elektorskog koledža. Kandidat koji pobedi u jednoj saveznoj državi dobija sve njene elektore, osim u Mejnu i Nebraski.
To znači da ishod izbora zavisi od “kolebljivih država” (swing states, battleground states), u kojima nekada pobeđuju demokrate, a drugi put republikanci, odnosno u kojima pobednik nije unapred poznat. Na predstojećim izborima ima sedam “kolebljivih država” – Pensilvanija (19 elektora), Mičigen (15), Viskonsin (10), Nevada (6), Džordžija (16), Severna Karolina (16) i Arizona (11).
Vočer je ukazala da je ishod izbora neizvestan, jer je trka u tri ključne savezne države (Pensilvanija, Mičigen, Viskonsin) toliko tesna da niko ne može da zna ko će u njima pobediti. Dodala je da je “velika verovatnoća” da pobednik izbora neće biti poznat u izbornoj noći.
Da bi ušla u Belu kuću, Kamala Haris mora da pobedi Trampa i u Pensilvaniji i u Mičigenu i u Viskonsinu, budući da bivši šef države (2017-2021) važi za favorita u Džordžiji, Severnoj Karolini i Arizoni. U Nevadi je trka veoma tesna, kao i u tri ključne savezne države.
Kad je reč o medijima, Vočer je rekla da se šest od deset Amerikanaca informiše na društvenim mrežama, pre svega na Tiktoku, Telegramu, Instagramu, Fejsbuku i Iksu, navodeći da na njima postoji “enornma količina dezinformacija”.
– Pred ovogodišnje izbore cirkuliše mnogo više dezinformacija nego uoči glasanja 2020. godine, a i tada ih je bilo previše – kazala je Vočer i dodala da dezinformacije po pravilu šire oni koji su naklonjeni desnici, odnosno Trampu.
Navela je da se uz rusko mešanje, koje je bilo prisutno i u prethodnim izbornim ciklusima u SAD, sada primećuje i kinesko i iransko.
– Tehnike koje se koriste su sofisticiranije nego pre. Između ostalog, oni kupuju američke influensere, šire različite dezinformacije, lažno se predstavljaju kao američki mejnstrim mediji, a koriste i tehniku mikrotargetiranja – rekla je Vočer, upotrebivši termin za analizu digitalnih tragova pojedinaca radi kreiranja i prenošenja poruka koje odražavaju njihove preferencije.
Ukazujući na značaj onlajn medija, Vočer je navela da su i Tramp i Haris u kampanji davali intervjue istaknutim influenserima.
– To je problem jer influenseri nisu novinari, oni nisu obučeni za taj posao, ne reaguju kada sagovornik izgovori nešto što predstavlja dezinformaciju. Zapravo, davanje intervjua influenserima predstavlja odličnu priliku za političare da šire dezinformacije od kojih imaju koristi – kazala je Vočer.
Kad je reč o finansiranju kampanje, Vočer je rekla da je količina novca doniranog predsedničkim kandidatima 2020. bila mnogo veća nego 2016. godine, a da se sada očekuje novi rast, iako u ovom trenutku nije poznato koliki.
Procenjuje se, kazala je Vočer, da je izborni štab Kamale Haris skupio nešto više novca od Trampovog. Ona je, međutim, ukazala da količina prikupljenog novca nema uticaj na ishod izbora – Hilari Klinton je 2016. skupila više novca od Trampa, ali je izgubila.
– Kamala Haris i Donald Tramp imaju različite strategije prikupljanja sredstava. Haris dobija male donacije od velikog broja donatora, dok Tramp dobija puno novca od malog broja donatora – rekla je Vočer.
Vočer je navela da je ulazak Trampa u politiku 2016. godine doneo promenu kad je reč o prikupljanju sredstava, jer je on počeo da nagrađuje donatore pozicijama u administraciji, što pre njega niko nije radio.
Dodala je da je skorašnje istraživanje pokazalo da osam od deset Amerikanaca misli da donatori imaju uticaj na kandidate kojima poklanjaju novac.
Vočer je istakla još jednu novinu – da je milijarder Ilon Mask, jedan od velikih Trampovih donatora, aktivno uključen u njegovu kampanju. Navela je da to ranije nije bio slučaj i da veliki donatori nisu bili vidljivi u kampanji.
Govorila je i o Maskovoj svojevrsnoj “lutriji” – poklanjanju po milion dolara dnevno nasumično izabranim registrovanim glasačima u Pensilvaniji, do dana izbora. Više pravnih stručnjaka ukazalo je na potencijalnu nezakonitost tog poteza.
– Nije jasno da li je Mask prekršio zakon. Zanimljivo je saopštenje Ministarstva pravde SAD da bi Maskov potez mogao da predstavlja kršenje federalnog zakona. Ali može se reći da je on time prekršio političke norme – rekla je Vočer.
