Rat između Hamasa i Izraela počeo je na današnji dan pre godinu dana napadima na Izrael iz pojasa Gaze, a kako se ispostavilo, to je najveći ratni sukob na Bliskom istoku od Jom Kipur rata 1973, sa najvećim brojem žrtava u istoriji arapsko izraelskih sukoba uopšte.
Računa se da je u ratu koji i dalje traje do kraja septembra ove godine poginulo više od 43.000 osoba, od čega 41.431 Palestinac, ogromnom većinom u Pojasu Gaze. Više od polovine objekata u pojasu Gaze je uništeno, a gotovo čitava populacija Gaze je raseljena, približno 2,3 miliona ljudi.
Rano ujutro 7. oktobra 2023. palestinski ekstremisti Hamasa, Narodnog fronta za oslobođenje Palestine, Islamskog džihada, izvršili su iz pojasa Gaze upad unutar Izraela, koji je brutalnošću zaprepastio svet. Za moment napada odabrana je godišnjica Jom Kipur rata 1973, odnosno jevrejski verski praznik.
Počev od 6.30, ujutro 7. oktobra, na Izrael je ispaljeno, po tvrdnjama Hamasa 5.000 projektila. Po izraelskim izvorima bilo ih je oko 3.000. Ciljani su najviše prostori oko pojasa Gaze, kao Aškelon severno od Gaze, ali i drugi kao Gadera zapadno od Jerusalima, Hercilija severno od Tel Aviva, sam Tel Aviv.
Teroristički napad ekstremista Hamasa, pripadnika Brigade Al Kasam, na civile doveo je do uklanjanja, ubistva 1.195 lica, od čega 815 civila, Izraelaca i nešto stranaca. Zarobljena je 251 osoba i odvedena unutar pojasa Gaze, kao taoci. Bio je to najrazorniji teroristički napad na izraelske civile u istoriji arapsko izraelskog sukoba.
Napad se dogodio kopnenim putem, sa mora, iz vazduha. Oko 3.000 palestinskih terorista prodrlo je tada u Izrael, motociklima, automobilima i drugim vozilima. Sa mora, korišćeni su gliseri, na Zikim je izvršen amfibijski napad. Iz vazduha su korišćeni dronovi, paraglajderi. Istog dana, uveče, na Izrael je ispaljeno još oko 150 projektila.
Ubijeni su civili u obližnjim poljoprivrednim zajednicama, kibucima, kuće zapaljene, oteti brojni civili kao taoci. Bilo je iživljavanja, sakaćenja, masakriranja, otimana su i deca. Prilikom napada na Netiv HaAsara, mošavu, poljoprivrednu kooperativu smeštenu severno od pojasa Gaze, ubijene su 22 osobe. U napadu na kibuc Beeri, istočno od Gaze, 132 osobe su ubijene, od čega 101 civil, a brojni su nestali. Tokom napada na Nir Oz, južno od Beere, oteta je ili ubijena približno četvrtina od 400 stanovnika tog kibuca.
Tokom upada terorista Al Kasema, borbene grupe Hamasa, na muzički festival Supernova održavanog na otvorenom u blizini Reima, ujutro tog 7. oktobra, ubijeno je 364 lica, od čega 17 pripadnika snaga bezbednosti, a 40 osoba je oteto.
Izraelske snage reagovale su ubrzo nakon napada, prvo dejstvima iz vazduha, oko sat nakon početka borbi. Potom je pokrenuta operacija izraelskih snaga nazvana “Gvozdeni mačevi” u pojasu Gaze. Mobilisane su desetine hiljada rezervista, proglašeno je vanredno stanje na prostoru 80 kilometara oko Gaze.
Paralelno, izraelska elektroprivreda, inače izvor za oko 80 odsto električne energije unutar pojasa Gaze, prekinula je snabdevanje. Istovremeno, Izrael je pojačao obezbeđenje i na Zapadnoj obali, kao i uz granični pojas prema Libanu ili Siriji.
Izraelske snage su gađajući pojas Gaze ciljale objekte Hamasa, vojne objekte, tunele. Već 9. oktoba izraelske snage saopštavaju da je pogođeno 426 meta Hamasa, kao Beit Hanun. Istog dana najavljena je potpuna blokada pojasa Gaze. Tog dana Joav Galant, ministar odbrane Izraela, izjavljuje “Mi se borimo protiv ljudskih životinja i postupamo u skladu s tim” što je izazvalo zgražavanje širom sveta.
Pod pritiskom Vašingtona, blokada je popustila, pa je od 19. oktobra dozvoljeno dopremanje humanitarne pomoći u Gazu, što je započelo, skromno 21. oktobra.
Izraelske snage su 13. oktobra pozvale na evakuaciju civila iz grada Gaze, na potez južno od Vadi Gaze. Dat je rok od 24 sata za povlačenje. Tvrdili su pritom da Hamas sprečava izvlačenje civila i da njih i zdravstvene objekte i vozila koristi kao “živi štit”. Prilikom bombardovanja prostora južne Gaze, 17. oktobra, po palestinskim izvorima, poginulo je više od 70 lica, uključujući kompletne porodice. Ostao je sporan uzrok eksplozije u bolnici Al Ahli.
Kopneni napad preko 100.000 izraelskih vojnika započeo je 27. oktobra. Prema palestinskim izvorima gađan je prostor oko bolnice Al Kuds, gde je bilo smešteno oko 14.000 civila.
Sutradan, gađan je izbeglički kamp Džabalija, kada je stradalo oko 50 lica. Po izraelskim izvorima, među poginulima su bili i važni zapovednici Hamasa i drugi ekstremisti, koji su koristili tamošnji sistem, mrežu podzemnih tunela.
Džabalija je ponovo bombardovana 31. oktobra, kada je razorena i zgrada u centru Gaze u kojoj je poginulo 106 civila, od čega, kako je saopšteno, oko polovine deca. Prilikom napada na izbeglički kamp Džabalija 18. novembra stradalo je oko 80 osoba. U to vreme pogođen je i konvoj Lekara bez granica, pri čemu su dva lica poginula.
Dana 22. novembra usaglašeno je, posredovanjem Katara, primirje na 4 dana, počev od 24. Rok je potom produžen. Sporazum je odredio oslobađanje 50 talaca držanih u Gazi i paralelno puštanje 150 zatočenih Palestinaca. Uz međusobne optužbe za kršenje primirja neprijateljstva su nastavljena 1. decembra.
U rukama palestinskih militanata, kao taoci, zadržano je 85 mušakraca, 13 žena, dvoje dece. Izraelske trupe nadalje su napredovale do centara Kan Junisa, Džabalije i drugde. Palestinski civili evakuisali su se južnije u Rafu. Tada se događa, 7. decembra, pritvaranje 150 palestinskih muškaraca, a još desetina 10. decembra. Po izraelskim izvorima bili su to militanti Hamasa koji su se predali. To je vreme kada se pojavljuju snimci muškaraca skinutih do donjeg veša, koji su obišli svet.
Prvog dana 2024. izraelske snage su se povukle iz severne Gaze. Pojavljuju se informacije da je struktura Hamasa na tom potezu uglavnom nestala. Dvojica novinara Al Džazire poginula su u raketnom napadu 7. januara. Sutradan izraelski tenk gađa objekat sa humanitarnim osobljem, jasno obeležen.
Najtragičniji dan za izraelske vojne formacije bio je 22. januar 2024. kada su poginula 24 vojnika, prilikom urušavanja jedne zgrade. Nije bilo jasno da li je to izazvano artiljerijskim dejstvima ili postavljenim minama. Jedan konvoj OUN (UNRWA), izraelske snage gađaju, sa mora, 5. februara, što je obustavilo njihove aktivnosti na tri sedmice.
Dana 12. februara izraelske trupe započinju sistematsko bombardovanja Rafe. Krajem meseca, 29. februara, preko stotinu Palestinaca je ubijeno, a 750 ranjeno u redu za hranu, jugozapadno od Gaze.
Izraelske snage pritvorile su novinara Al Džazire Ismaila al Gula, 18. marta, sa oko 80 drugih lica, među kojima druge novinare, medicinsko osoblje. Oprema im je konfiskovana i uništena. Al Ghul je ubrzo pušten ali je poginuo prilikom izveštavanja o ubistvu lidera Hamasa Ismaila Hanijea, 31. jula 2024, u blizini Hanijeove porodične kuće u Al Šatiju na severu Gaze.
Dana 1. aprila, sedam humanitarnih radnika, Britanci, Poljaci, Australijanci, Irci, strada u izraelskom vazdušnom napadu južno od Deir al Balaha. Istog dana Izrael je bombardovao ciljeve u i oko Damaska, uključujući iransku ambasadu. Iran je potom pokrenuo seriju vazdušnih napada na Izrael. Do 15. maja, prema procenama, približno 600.000 lica pobeglo je iz Rafe. Nakon toga, Međunarodni sud pravde, 24. maja, presuđuje da Izrael mora zaustaviti ofanzivu u Rafi. Prilikom izraelskog napada, 8. juna, na izbeglički kamp Nuseirat, poginulo je 274 Palestinca. Četiri taoca su oslobođena.
Posle naredbe evakuacije Kan Junisa, do avgusta 2024. godine, čak 84 odsto Pojasa Gaze bilo je prostor na kom je naređeno povlačenje civila. Joev Galant je 10. septembra izjavio da je Hamasovo oružano krilo uglavnom razoreno, ali da nadalje učestvuje u pobuni u Gazi. Tada je zapravo najavljeno preusmeravanje težišta izraelskih aktivnosti na sever zemlje, protiv Hezbolaha. Dva dana potom izraelske komande saopštavaju da je Hamas uništen u Rafi, uključujući komandni lanac, da je 2.308 militanata uklonjeno i uništio 13 km tunela.
Na Zapadnoj obali takođe su se paralelno događali incidenti, uz brojne žrtve. Izrael je 28. avgusta pokrenuo vojnu operaciju u severnom delu Zapadne obale, najmasivniju u poslednjih dve decenije. U Izraelu se pritom dogodilo više terorističkih napada, kao 30. novembra 2023, kada su ubijena tri civila, a 11 je ranjeno, na petlji Givat Šaul u Jerusalimu. Hamas je preuzeo odgovornost. Dva izraelska civila su ubijena a četiri ranjena u Kirjat Malahiju, 16. februara 2024.
Hezbolah je iz Libana već 8. oktobra 2023. započeo artiljerijske napade na Izrael, na farme Šeba. Svakodnevni okršaji prelili su se i na Golan. Procenjuje se da je raseljeno oko 500.000 lica u Libanu i više od 96.000 u Izraelu.
Dana 17. septembra 2024. najmanje 12 lica je poginulo a hiljade je ranjeno, širom Libana i Sirije pošto su eksplodirali pejdžeri u posedu Hezbolaha, u sklopu spektakularne tajne operacije izraelskih službi. Povređen je i iranski ambasador u Libanu Mojtaba Amani. Sutradan je istovetna operacija nastavljena širom Libana.
Izrael je dva dana potom izveo vazdušne napad na Bejrut. Ubijen je komandant Hezbolahovih operacija Ibrahim Akila, i još 45 lica. Sedam dana docnije na istovetan način poginuo je lider Hezbolaha Hasan Nasralah.
Izrael je gađan i iz Jemena, od strane tamošnjih šitskih militanata Huta, kao 19. jula, dronom koji je pao u blizini ambasade SAD u Tel Avivu, kada je 10 osoba ranjeno.
Predsednik Izraela počeo dan minutom ćutanja
U Izraelu se danas obeležava prva godišnjica napada palestinske militantne grupe Hamas, a izraelski predsednik Isak Hercog započeo je dan minutom ćutanja u kibucu Reim u 06.29 sati, kada je pre tačno godinu dana počeo najsmrtonosniji napad u istoriji jevrejske države, koji je šokirao naciju i izazvao rat u Pojasu Gaze.
Porodice stradalih prisustvovale su memorijalnom događaju na kojem je bio predsednik Hercog, a stotine ljudi se takođe okupljaju, zajedno sa porodicama talaca, ispred rezidencije premijera Benjamina Netanjahua u Jerusalimu.
Za danas su planirani brojni memorijalni događaji i skupovi širom zemlje u znak obeležavanja godišnjice napada Hamasa dok, prema navodima Izraelskih odbrambenih snaga (IDF), vojska nastavlja sa napadima na ciljeve Hamasa u Pojasu Gaze, prenosi Tajms of Izrael.
U napadu Hamasa 7. oktobra 2023. godine poginulo je najmanje 370 ljudi, a u ratu koji i dalje traje do kraja septembra ove godine poginulo je više od 43.000 osoba, od čega 41.431 Palestinac, većinom u Pojasu Gaze.
Više od polovine objekata u pojasu Gaze je uništeno, a gotovo celokupno stanovništvo Gaze je raseljeno – približno 2,3 miliona ljudi.
Ipese: Godišnjica masakra 7. oktobra-najsuroviji teroristički napad u istoriji Izraela
Pre tačno godinu dana, 7. oktobra 2023. godine, Izrael se suočio sa nezapamćenom tragedijom, koja je trajno promenila njegovu istoriju i ostala duboko urezana u kolektivno sećanje, ocenjuje se u najnovijoj analizi Instituta za politiku i ekonomiju Jugoistočne Evrope (IPESE).
