Ekonomija bez poreza i izvoza vredna milijarde: Kako Vatikan upravlja finansijama

Vatikan je možda najmanja država na svetu – sa svega oko 800 stanovnika na površini od 44 hektara – ali njegova ekonomija je sve samo ne mala. Ušuškan unutar Rima, ovaj zidinama ograđen grad je srce Katoličke crkve, i uprkos svojoj veličini, upravlja višemilionskom ekonomijom koju pokreću svete donacije, luksuzni kolekcionarski predmeti i tradicionalni turizam.

Ali kako država bez poreza, bez izvoza i sa jedva ikakvim stanovništvom finansijski opstaje? Iako sveti grad katolika drži svoje finansijske podatke u tajnosti, evo kako Vatikan upravlja svojim finansijama.

Petrov novčić – fond za misije

Vatikanska finansijska mašina funkcioniše pretežno kroz Svetu Stolicu – upravno telo crkve – a ne kroz sam Vatikan. Donacije igraju ogromnu ulogu.

Foto: Andrew Medichini / Tanjug/AP

Više od hiljadu godina, katolici širom sveta šalju novac Papi kroz posebnu kolekciju poznatu kao Petrov novčić (Peter’s Pence). Ovo nisu obični prilozi – oni pomažu u finansiranju humanitarnih aktivnosti i misija Vatikana širom sveta.

Pored toga postoje i namenske donacije – sredstva koja se uplaćuju za određene ciljeve. Tokom 2022. godine, donacije su činile oko 30% ukupnih prihoda Vatikana.

Donacije Vatikanu (procene u dolarima):

• 2019: 64,4 miliona
• 2020: 52,7 miliona
• 2021: 57 miliona
• 2022: 50 miliona
• 2023: 53 miliona
• 2024: 55 miliona

Muzeji, novčići i suveniri

Fizički prostor Vatikana takođe donosi značajan prihod. Više od pet miliona turista godišnje plaća ulaznice kako bi videli neprocenjiva umetnička dela u Vatikanskim muzejima, uključujući i Sikstinsku kapelu.

Tu su i prihodi od prodaje ekskluzivnih vatikanskih novčića, markica, knjiga i suvenira. Evro-novčići koji se kuju u Vatikanu, često sa likovima sadašnjih ili bivših papa, proizvode se u ograničenim serijama i izuzetno su traženi među kolekcionarima širom sveta.

Investicije, nekretnine i Vatikanska banka

Pored donacija i turizma, Vatikan značajno ulaže. Procene ukazuju da ukupni investicioni portfolio Vatikana iznosi između 10 i 15 milijardi dolara. Iako su detalji često poverljivi, poznato je da ulažu u akcije, obveznice i nekretnine širom sveta – uglavnom u Evropi i Severnoj Americi.

Foto: Markus Schreiber / Tanjug/AP

Uprava za imovinu Apostolske stolice (APSA) upravlja tim sredstvima, a vrednost njihove imovine procenjuje se na oko 2,9 milijardi dolara.

Vatikan je vlasnik svega – od crkava do komercijalnih nekretnina. Međutim, njegova strategija ulaganja je konzervativna – orijentisana ka stabilnim kompanijama i etičkim smernicama. Nijedan novac se ne ulaže u industrije koje su u suprotnosti sa hrišćanskim vrednostima, poput kockanja ili oružja.

Tu je i Vatikanska banka, zvanično poznata kao Institut za verske poslove (Institute for Works of Religion). Ona drži više od 5 milijardi dolara imovine, ali je godinama pod lupom zbog optužbi za pranje novca i sumnjive poslove sa nekretninama.

Jedan od najozloglašenijih slučajeva uključuje propalu investiciju od 390 miliona dolara u luksuznu zgradu u Londonu, koja je rezultirala ogromnim gubitkom i čak krivičnim prijavama.

Budžet u minusu

Uprkos svojoj imovini, Vatikan posluje sa deficitom. U 2021. godini, prihodovao je oko 770 miliona evra, ali je potrošio 803 miliona, ostavljajući rupu od 33 miliona evra. Pandemija COVID-19 dodatno je pogoršala situaciju, smanjivši prihode od turizma za 75% i izazvavši smanjenje plata, čak i za kardinale i sveštenike.

Ipak, zvaničnici Vatikana ističu da nema razloga za paniku. Crkva poseduje velike rezerve i imovinu, uključujući zlato, umetnička dela i nekretnine širom sveta. Ta imovina omogućava Vatikanu da opstane – čak i u teškim godinama.

komentari (0)

Nema komentara

Budite prvi koji će komentarisati!

Ostavi komentar