Ovo je jedina stvar oko koje su se Rusija i Ukrajina složile u Istanbulu

Ipak, susret, koji je trajao manje od dva sata, nije doneo značajniji pomak ka okončanju rata.

Jedini konkretan rezultat bilo je postizanje dogovora o razmeni po 1.000 ratnih zarobljenika sa obe strane – najobimnijoj razmeni od početka sukoba. Iako simbolično značajna, ova odluka je zasenjena dubokim nesuglasicama među delegacijama, piše Guardian.

Simbolični kontrasti i vidljive tenzije

Pregovori su protekli u napetoj atmosferi. Ruski delegati, odeveni u crna odela, sedeli su naspram ukrajinskih predstavnika u maskiranim vojnim uniformama – slika koja je jasno oslikavala duboke razlike i otežano pronalaženje zajedničkog jezika.

Foto: Tanjug/AP

Ukrajina je pre sastanka insistirala na uvođenju 30-dnevnog primirja, uz podršku svojih zapadnih saveznika. Međutim, Moskva je odbila ovu inicijativu, zadržavajući svoje maksimalističke zahteve.

Pogledi iz Moskve i Kijeva

Za ruskog predsednika Vladimira Putina, sastanak u Istanbulu predstavlja simboličnu pobedu. Uspeo je da izbegne prihvatanje primirja koje je tražila Ukrajina, čime je zadržao stratešku prednost. Šef ruske delegacije, Vladimir Medinski, izjavio je da je Moskva zadovoljna rezultatima i spremna za nastavak razgovora.

Foto: kremlin.ru/ Wikimedia Commons / CC BY 4.0

S druge strane, za ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, susret je mogao izgledati kao neuspeh. Njegova strategija da izazove Putina na direktni sastanak, uz nadu da će zadobiti dodatnu podršku SAD, nije dala očekivane rezultate.

Uloga Sjedinjenih Američkih Država

Foto: The White House / Wikimedia Commons

Predsednik SAD, Donald Tramp, igrao je značajnu ulogu u pozadini pregovora. Njegove nedavne izjave ukazuju na mogućnost direktnog susreta s Putinom, što je izazvalo zabrinutost u Kijevu zbog potencijalnog zaobilaženja Ukrajine u procesu donošenja odluka. Iako je Zelenski uložio velike napore da ispuni američke zahteve i pokaže spremnost za mir, Trampove izjave sugerišu da ti napori nisu imali veliki uticaj.

Pozicije i zahtevi

Rusija je ostala pri svojim tvrdim stavovima, uključujući zahtev da Ukrajina preda teritorije koje trenutno ne kontroliše. Zapadni saveznici Ukrajine, među kojima su Velika Britanija, Francuska, Nemačka i Poljska, oštro su osudili rusku poziciju.

Zelenski je ponovio poziv za uvođenje novih sankcija protiv Moskve ukoliko odbije da prihvati bezuslovno primirje. „Naša pozicija je jasna – ako Rusi odbace potpuno i bezuslovno primirje i nastavak ubijanja, moraju uslediti stroge sankcije“, izjavio je Zelenski na mreži X.

Poruke posle sastanka

Neposredno nakon završetka razgovora u Istanbulu, predsednik SAD Donald Tramp održao je telefonski razgovor s evropskim liderima – francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, nemačkim kancelarom Fridrihom Mercem, britanskim premijerom Keirom Starmerom i poljskim premijerom Donaldom Tuskom.

U međuvremenu, Medinski je jasno poručio da je Rusija spremna da nastavi rat na neodređeno vreme i da, osim četiri već anektirane oblasti, planira da okupira još dve ukrajinske regije kao uslov za bilo kakav prekid vatre.

komentari (0)

Nema komentara

Budite prvi koji će komentarisati!

Ostavi komentar