Tokom protekle dve decenije, došlo je do naglog porasta raka grla na zapadu, do te mere da su ga neki nazvali epidemijom. Ovo je posledica velikog porasta specifične vrste raka grla koji se zove orofaringealni rak (područje krajnika i zadnji deo grla).
Glavni uzročnik ovog karcinoma je humani papiloma virus (HPV), koji je ujedno i glavni uzročnik raka grlića materice. Rak orofarinksa je sada postao češći od raka grlića materice u SAD i Velikoj Britaniji.
HPV se prenosi seksualnim putem. Za rak orofarinksa, glavni faktor rizika je broj seksualnih partnera, posebno oralni seks. Oni koji imaju šest ili više partnera u oralnom seksu tokom života imaju 8,5 puta veću šansu da razviju rak orofarinksa od onih koji ne praktikuju oralni seks.
– Studije o trendovima ponašanja pokazuju da je oralni seks veoma rasprostranjen u nekim zemljama. U studiji koju smo moje kolege i ja sproveli na skoro 1.000 ljudi koji su u Velikoj Britaniji operisali krajnike iz razloga koji nisu rak, 80 procenata odraslih je izjavilo da je praktikovalo oralni seks u nekom trenutku svog života – rekla je Hisham Mehana, profesor sa Instituta za rak i genomske nauke, Univerziteta u Birmingemu.
Ipak, samo mali broj tih ljudi razvije rak orofaringeusa. Zašto je to tako, nije jasno
.HPV infekcije mnogi od nas prirodno prebrode
Preovlađujuća teorija je da većina nas dobije HPV infekcije i da je u stanju da ih potpuno izbriše. Međutim, mali broj ljudi nije u mogućnosti da se oslobodi infekcije, možda zbog defekta u određenom aspektu njihovog imunološkog sistema.
Kod tih pacijenata, virus je u stanju da se kontinuirano replicira i tokom vremena se integriše na nasumične pozicije u DNK domaćina, od kojih neki mogu uzrokovati da ćelije domaćina postanu kancerogene.
HPV vakcina mogla bi da štiti i od ove vrste raka
HPV vakcinacija mladih devojaka je sprovedena u mnogim zemljama kako bi se sprečio rak grlića materice. Sada postoji sve više, iako još indirektnih dokaza, da bi vakcinacija takođe mogla biti efikasna u prevenciji HPV infekcije u ustima.
– Postoje i neki dokazi koji ukazuju na to da su dečaci takođe zaštićeni „kolektivnim imunitetom” u zemljama u kojima postoji visoka pokrivenost vakcinama kod devojčica (preko 85 procenata). Nadamo se da bi ovo moglo dovesti do smanjenja karcinoma orofarinksa za nekoliko decenija – dodala je Mehana.
Međutim, ovo ne garantuje zaštitu na individualnom nivou. Takođe, to svakako ne pruža zaštitu u zemljama u kojima je pokrivenost vakcinacijom devojčica niska, na primer, u SAD gde je samo 54,3 odsto adolescenata starosti od 13 do 15 godina primilo dve ili tri doze vakcinacije protiv HPV-a 2020.
Dečaci takođe treba da prime HPV vakcinu
Ovo je navelo nekoliko zemalja, uključujući Veliku Britaniju, Australiju i SAD, da prošire svoje nacionalne preporuke za vakcinaciju protiv HPV-a na mlade dečake – što se naziva rodno neutralna politika vakcinacije.
Ali postojanje univerzalne politike vakcinacije ne garantuje pokrivenost. Postoji značajan deo nekih populacija koji se protive vakcinaciji protiv HPV-a zbog zabrinutosti za bezbednost, neophodnosti ili, ređe, zbog zabrinutosti oko podsticanja promiskuiteta.
Paradoksalno, postoje neki dokazi iz populacijskih studija da, verovatno u nastojanju da se uzdrže od penetrativnog odnosa, mlade odrasle osobe mogu umesto toga praktikovati oralni seks, barem u početku.
Pandemija koronavirusa donela je i svoje izazove. Prvo, dopreti do mladih ljudi u školama neko vreme nije bilo moguće. Drugo, u mnogim zemljama postoji sve veći trend opšteg neodlučnosti u vezi sa vakcinom, ili „anti-vaks“ stavova, što takođe može doprineti smanjenju prihvatanja vakcine.
