Početkom avgusta meseca širom Srbije održavali su se protesti vođeni krilaticom “Neće(te) kopati”, jedan za drugim ustajli su gradovi, a najtoplije je bilo u prestonici, tamo je što se kaže bilo svakojakih ljudi i različitih ćudi.
Nosili su se kreativni transparenti, držali su se motivacioni govori i dobacivale fine provokativne reči, razume se vaspitanih ljudi, razmenilo se tako i par udaraca, održalo takmičenje u kategoriji borbe oko sendviča, blokirale su se pruga, pa ljudi nisu mogli na posao nedeljom (kako kaže nadležni ministar za društvene mreže) i naravno sve to nije moglo da prođe bez nadasve uvek lepog demokratskog hapšenja obrazloženog presudom pogodnom za naučno-istraživački rad sa naslovom: “Pravda i ja”.
Nego, pitam se što se okupio sav taj fini svet, kažu da ga je bilo sa svih strana: leve, desne, gornje i donje? Šta je njih ujedinolo da učestvuju u letnjim performansima, da se cimaju po vrućini umesto da se brćka na Dunavu, Savi ili Drini? I gde se bre uliva taj Jadar?
Posmatrao sam sve te različite ljude, očito obmanjene i sluđene, lepo su mogli da pročitaju poverljivo istraživanje o uticaju rudnika na životnu sredinu koje su sačinili istaknuti nezavisni stručnjaci za potrebe Crvene reke Save, vođeni pre svega altruizmom i ekologizmom, u kom jasno piše “Dozvoljeno kupanje u pomenutim rekama i za buduće generacije”. Ustavni sud je takođe doneo odluku “I sve po zakonu, za to sam prvi…”. Gospodin Šolc je takođe uveren u to da je sve zakonito i u skladu sa najvišim ekolškim standardima, požurio da čestita državnicima, a malo i da im se zahvali što Republika Srbija vodi računa o svojim interesima koji se hvala dragom Bogu, slučajno poklapaju sa interesima male Nemačke privrede.
Ljudi sve je to top, privreda će procvetati, radi se o našim vitalnim nacionalnim interesima, za pet godina kopanja od rudne rente moći ćemo da izgradimo još jedan nacionalni stadion i kupimo po pet prvoklasnih ventilatora za svako (ili skoro svako) porodilište u našoj zelenoj Srbiji. Ne budite ćoravi kod očiju, aman zadrta Srbadijo, šta znate vi o ekologiji i tehnikama kopanja? Strane sile i službe plaćaju luksemburške medije i pojedince da unište našu budućnost, glupi smo, ceo normalan svet bi pevao da ima to što je nam podareno, ejj bre, litijum to je naša nafata!
Lepo vam kažem ljudi, nemate pravo da vičete “Neće kopati”, ako nemate stručna znanja… a to pravo na vodu, vazduh i zemlju proklamovano Ustavom je samo tu da ga kitnjasto ukrasi. Pa stvarno, umesto da dižemo transparente mogli smo da zasučemo rukave, uzmemo ašove, pa lepo da kopamo, i da svako ponese kanister pun kiseline (imate ga kućama od devedesetih sigurno), iz njega se lepše zaliva dolina Jadra ili to beše planina Jadar? Iskreno, ne znam, nisam pratio na času geografije, najbolje da to pitamo bivšu premijerku, ona je kako čujem ekspert za tu oblast. Važno je da prihvatimo činjenicu da smo neobrazovani, ne zanom i ne možemo samo da kažemo nećemo da budemo zemlja rudnika, to prosto ne ide bez argumenata, volja naroda ako nije jasno i precizno obrazložena nije značajna, to su ustanovili još veliki vladari mirnog dvadesetog veka.
Za kraj, samo pogledajte kako su nam ozeleneli Bor i Majdampek, nebo je lepo, ptice tamo zimi idu na odmor, a ljudi su zdravi kao na Tibetu.
(Kalaz)
Pa bravo druže, ko god napisao tekst, svaka čast.