U slučaju da se ne ispune zahtevi za pomoć, spremni su da nezadovoljstvo iskažu na protestima, rekao je predsednik tog udruženja Jovica Jakšić.
Datum razgovora se još utvrđuje, a poljoprivrednici su pre nekoliko dana u Upravnom odboru Asocijacije zaključili da je „veliki broj na ivici opstanka“.
Član tog udruženja Miloš Radisavljević iz Kragujevca koji se bavi voćarstvom i ratarstvom, rekao je za Betu da je i prošle godine bila suša i da su svi „u minusu“ i zaduženi i da im ni krediti, što je apsurdno, ne bi pomogli jer ne znaju kako bi ih vratili.
„Bez pomoći države teško ćemo nastaviti proizvodnju. Imam pet hektara voća, višanja i šljiva, cena višanja je bila loša, ali je prinos prepolovljen kao i kod šljiva koje su bile oštećene gradom, pa su prodate po cenama od 18 do 22 dinara po kilogramu“, rekao je Radisavljević.
Dodao je da rod suncokreta oko 50 odsto manji od proseka, a kukuruz u njivama na brdima poljoprivrednici neće brati jer nema šta, dok je u ravničarskom delu prinos od 2,5 do četiri tone, a prošle godine je bio od šest do deset tona.
Poljoprivrednici, po njegovim rečima, ne mogu da vrate dugove od reprometerijala na kredit, pa ga ne mogu dobiti ponovo za jesenju setvu.
Član NAPS-a Velizar Milosavljević iz Malog Crnića rekao je da je u poljoprivredi „katastrofa“.
„Obrađujem 160 hektara zemlje i proizvodim kukuruz, pšenicu, suncokret, uljanu repicu i od toga živi osam članova domaćinstva, a ove godine je zbog suše gora katastrofa nego prošle godine. Kupujemo najskuplji repromaterijal, a naši proizvodi su najjeftiniji. Uz to je i rod prepolovljen, pa su gubici najmanje 40 odsto po hektaru“, rekao je Milosavljević.
Rekao je da su poljoprivrednici prevareni u decembru prošle godine obećanjima tadašnje premijerke Ane Brnabić da će dobiti subvencije od 35.000 dinara po hektaru – prvi deo do aprila ove godine, a drugi za sertifikovano seme, do septembra.
Na pregovorima, posle protesta u decembru 2023. obećano je, kako je naveo, da će parcele koje su uzeli u zakup da obrađuju i čiji su vlasnici u inostranstvu, moći da registruju uz izjavu da bi dobili subvencije.
Sada se, kako je rekao, ništa pouzdano ne zna o subvencijama za sertifikovano seme od 18.000 dinara po hektaru, a na registraciji parcela ništa nije urađeno, pa neće biti ni subvencija za tu zemlju.
Na prepolovljenim prinosima i cenama ratarskih kultura, kako je ocenio, poljoprivrednik ne može da opstane.
Naveo je da od jedne ugledne firme za koju je prošle godine proizvodio semensku pšenicu potražuje dva miliona dinara. Dodao je da je ta firma otišla u stečaj, a direktor, po nezvaničnim informacijama, pobegao u Ameriku i da ga savetuju da je tuži i uz sve troškove još plaća i advokata.
„Ljudi su ogorčeni. Sve je popucalo, niko za nas ne snosi odgovornost. Upropastio sam sebe, baveći se poljoprivredom, pa i sinove i zašto da upropastim i unuke, neka uzmu pasoš i idu u inostransto“, rekao je Milosavljević.
NAPS će od Ministarstva poljoprivrede na razgovorima tražiti, kako je dogovoreno na Upravnom odboru, da se hitno isplate neisplaćene subvencije i vrati deo akcize za kupljeno gorivo.
Na listi zahteva je i ograničavanje marži i oslobađenje poreza na dodatu vrednost za repromaterijal, obezbeđenje subvencionisanih kredita, uređenje izdavanja kartica kojima se kupuje gorivo, obezbeđenje otkupa poljoprivrednih proizvoda za robne rezerve i sprečavanje monopolskog ponašanja na tržištu poljoprivrednih proizvoda.
Beta
