Na putevima u Srbiji beleži se alarmantan porast saobraćajnih nesreća sa tragičnim ishodima, u kojima stradaju mladi ljudi, a jedan od njih, Milan Srdić, koji je sa 18 godina doživeo saobraćajnu nesreću posle koje ostao invalid, upozorio je mlade da je dovoljan samo jedan trenutak nepažnje da se dogodi saobraćajna nesreća sa fatalnim ishodom, čak iako vozite sporo.
Srdić je, gostujući na TV K1, ispričao svoju životnu priču i apelovao na sve učesnike u saobraćaju da koriste zaštitnu opremu, vezuju pojas, prilagode brzinu i uzmu taksi čak i kada popiju samo jednu čašicu pića.
On danas, na tribinama koje organizuje Agencija za bezbednost saobraćaja, deci priča svoja lična iskustva i ističe da bi voleo da je neko pre 16 godina, kada je imao nesreću, došao kod njega u školu i ispričao takvu priču.
“Tada bih mogao da vidim stvarne posledice saobraćajnih nesreća i šta jedan sekund nepažnje može da promeni. Moram da napomenem da sam doživeo saobraćajnu nezgodu pri brzini od 30 km/h i zadobio povrede opasne po život koje su prouzrokovale da budem u invalidskim kolicima. Moje kretanje sa motorom je bilo samo iza ćoška do bazena”, rekao je Srdić.
Govoreći o saobraćajnoj nesreći koju je doživeo, Srdić je rekao da je bio motociklista, da nije imao zaštitnu opremu, da je vozio u šorcu, majici i papučama.
“Mislio sam da meni ništa ne može da se desi. Niti sam mogao da pretpostavim kakve posledice mogu da budu. Mislio sam da se to dešava samo drugima,” rekao je Milan.
On je objasnio da se nesreća dogodila se u Zrenjaninu, u podne, kada je krenuo na bazen.
“Pokušao sam da se provučem između kombija i ivičnjaka, došlo je do kontakta, pao sam sa motora i glavom udario o ivičnjak. Mozak nije dobio dovoljno vazduha, polomio sam kičmu, bio sam u komi dva dana i reanimiran nekoliko puta. Nisam bio odmah operisan, kičma je trpela veliki pritisak, što je dovelo do oštećenja kičmene moždine. Danas sam korisnik invalidskih kolica”, rekao je Srdić, čiji je oporavak trajao šest godina.
Priča da je godinu dana neprekidno bio u bolnici u Sokobanjskoj, gde se privikavao na život u kolicima i bio na rehabilitaciji.
“Nakon toga su usledili pokušaji vraćanja na noge, ali nisam uspeo. Probao sam sve – bio sam na matičnim ćelijama u Rusiji i u svim rehabilitacionim centrima bivše Jugoslavije. U tih šest godina, moj život svodio se na bolničke sobe”, istakao je Srdić.
