Često se kroz srpski narod prožimaju reči koje je izrekao Nikola Jokić da ljudi ne vole sport, već vole samo uspehe. Katkad to i jeste tačno, a kada je reč o tenisu, ljudi vole taj sport, vole Novaka Đokovića i sve vezano uz njega. Kako se njegova karijera polako bliži kraju, naslednik mu se polako traži i Srbija i te kako ima šta da pruži. Jedan od potencijalnih naslednika jeste i Minja Živković, supertalentovani teniser iz Novog Sada.
U danima kada je Novak Đoković uspeo da osvoji završni Masters, da Srbiju odvede do polufinala Dejvis kupa, isto je uradio i Hamad Međedović koji je osvojio završni Masters “Next gen”, iliti nove generacije, što pokazuje da Srbija ima izuzetan potencijal u tenisu, čak i kada Novak Đoković završi karijeru.
Hamad jeste postigao ogroman rezultat, polako je čekao svoju šansu, ona je došla i Međedović ju je iskoristio čim je mogao. Odmah posle Međedovića, jedno novo ime dolazi i iz Novog Sada, a radi se o Minji Živkoviću, dečaku koji je tek napunio 13 godina, a koji već dugo igra sa starijima.
Minja je zimski prvak Srbije do 12 godina, ni sam ne zna koliko je trofeja osvojio, a iza sebe ima i bezbroj putovanja, mečeva protiv starijih, iskusnijih i boljih tenisera, a tako i pobeda, ali i poraza protiv istih. A, sudbina je htela tako i da se rodi na isti dan kao Monika Seleš, jedna od najvećih teniserki sa ovih prostora.
Početak karijere – dete iz sportske porodice, Đoković i Đere kao uzori
Minja dolazi iz jedne sportske porodice, majka, Ružica, radi kao teniski trener, dok je otac, Vlado, fudbalski trener koji uspeva da vodi ekipu dečaka iz Novog Sada, a u isto vreme i da se posvećuje svom sinu na njegovom putu do uspeha.
Svojevremeno je mali Minja govorio i odakle potiče njegova ljubav prema tenisu, te kako se odlučio baš za ovaj sport.
– Tenis sam počeo da treniram sa tri godine, kako moja mama kaže još dok sam bio u njenom stomaku, pošto je ona teniski trener. Uporedo sam trenirao fudbal, bavio se atletikom, a svo svoje slobodno vreme sam provodio na teniskom terenu. Sa devet godina sam se odlučio da se bavim aktivno tenisom jer sam njega najviše voleo – istakao je Minja.
U svojoj dosadašnjoj karijeri, koja traje eto, tri godine, uspeo je da postane Dvoranski šampion Srbije, osvojio je Tennis Europe, čak je i u dublu osvajao trofeje, a tokom 2021. godine je osvajao i TSS Tour Kruševac, TK Winner i Drenik, a zanimlijvo je i to da je na Otvorenom prvenstvu Pančeva 2022. godine došao do pobedničkog trofeja, iako je igrao sa starijima od sebe.
Kako ističe, njegov omiljeni trofej jeste državno prvenstvo koje je osvojio do 12 godina.
Sve ovo za njega znači samo jedno – želja za većim radom.
– Uspesi me motivišu da još više radim na svojoj igri. Treniram u teniskom klubu Sportland svaki dan dva sata sa mojim trenerima Branislavom Jankovićem, Filipom Parocijem i Matkom Matićem. Moj plan za narednih par godina je da vredno radim i budem uporan u ostvarenju svojih ciljeva. Za uspeh je pored talenta najvažnija volja, želja, rad i upornost pa će se sve kockice složiti.
Kako dolazi iz Srbije, Minjin idol jeste Novak Đoković, ali osim njega, njegov idol je i Laslo Đere.
– Kada sam bio mali, kada sam počinjao, želeo sam da kopiram druge igrače, zbog čega se i moj trener ljutio, tražio je od mene da budem svoj. Uspelo je i sada igram svoju igru, gradim svoj stil. Međutim, mnogo se ugledam na Novaka Đokovića i Lasla Đerea, oni su moji teniski idoli.
Upravo je sa Laslom Đereom i imao kontakt, a kaže da je razgovarao i sa Viktorom Troickim.
– Još nisam imao priliku da upoznam Novaka Đokovića, to mi je velika želja, ali do sada sam razgovarao, upoznao sam Viktora Troickog i upravo Lasla Đerea, što mi je mnogo značilo. Uvek je lepo upoznati nekoga koga gledaš kao svog uzora.
Šta mu je najveći cilj u karijeri, kako se boriti sa školom i treninzima i kako se vratiti posle teške povrede?
Viralan na društvenim mrežama jeste snimak Novaka Đokovića koji kao dete priča o tome kako je želeo da osvoji Vimbldon kao mali, to je ono što motiviše i što tera svakoga da bude bolji bar za još dve instance od onoga što jeste.
Minja takođe ima svoj cilj, takođe je vezan za Grend slem turnire, ali, on ne želi Vimbldon. Mladi Živković želi da se okiti peharom na Ju-es Openu.
– Želim da igram što više turnira, da se takmičim sa starijima i tako napredujem. Trenutno putujem za Bugarsku, cilj mi je da konstantno napredujem. Voleo bih da jednog dana zaigram na Grend slemu, a kada bih mogao da biram, želim da osvojim trofej na Ju-es openu, volim tvrdu podlogu i zato mi je taj Grend slem i omiljeni.
Takođe, on kaže i da bi voleo da nastupa za Dejvis kup reprezentaciju.
– Mnogo mi znači činjenica što dolazim iz iste zemlje kao i Novak Đoković, najbolji teniser ikada, želim da budem kao on i da jednog dana takođe donesem Dejvis kup našoj Srbiji, zbog toga i želim da budem što bolji.
Naravno, tu su i određeni problemi u ovom uzrastu, a to je škola, jer kako kaže teško je uskladiti sve.
– Škola jeste veliki problem, jer je za mene nekad stvarno teško da balansiram između učenja, druženja, treninga, putovanja… Želim sve, ali nekada je potrebno i dosta odricanja. Takav je period, ali, opet uspevam da pronađem vreme za sve.
Minju je zadesila i povreda loma ruke, te je povratak pomalo i težak, treba mu vremena, iako je počeo ponovo da igra.
– Svaka povreda je teška na svoj način, slomio sam ruku i sada pokušavam da se vratim. Moram da radim duplo više kako bih ušao u formu, kako bih povratio svoju staru igru, ali, idem ka tome. Očekujem da se uskoro vratim ponovo na ono gde sam bio, a takođe i da se dodatno unapredim.
Podrška roditelja i istrajnost kao ključ uspeha
Kako i u svemu, tako je u sportu i potrebna pomoć roditelja, pomoć, razumevanje, ali takođe i određena doza odricanja.
Minja ima tu sreće da su mu roditelji bivši sportisti, te ga oni i najbolje razumeju.
Otac Vlado radi kao trener u školici fudbala “Derbi A”, gde takođe radi sa decom i tera ih da budu što bolji, te ističe da ih motiviše kao što to radi i sa svojim Minjom. Osim njega, tu je i majka Ružica, koja radi kao trener u školici tenisa maloj deci.
Reklo bi se da je Minja bio predodređen za velike stvari, a roditelji ističu za Telegraf da je bitno razumevanje, kao i doza odricanja, jer je tenis izuzetno skup sport u zemlji kao što je Srbija.
Ipak, ono što ističu jeste da je najvažnije to što njihov sin voli to što radi, to čime se bavi zbog čega će i uvek biti tu uz njega.
(Telegraf.rs)
