Duž perona stanice metroa u glavnom gradu Bugarske, tik uz ivicu nad kolosekom, nalazi se providni zid, ograda od otpornog stakla, postavljen da bi se sprečile nesreće kao što su pad putnika ili nekih predmeta na prugu, pa i samoubistva. Prepoznatljivo zujanje električnog voza postaje sve jače i kompozicija se zaustavlja na stanici, vrata vagona su u centimetar tačno ispred vrata na staklenoj pregradi. I jedna i druga se otvaraju istovremeno i masa putnika izlazi iz voza krećući se prema stepenicama ka izlazu iz stanice, dok u vagone ulaze putnici koji metroom idu na svoja odredišta širom Sofije.
Ovakve mere zaštite danas se ne mogu baš često videti u podzemnim železnicama u svetu. Bugarska ih je uvela, saznajemo, po uzoru na tehnička rešenja iz Južne Koreje, što je omogućeno zahvaljujući visokom stepenu automatizacije sofijskog metroa, koji se gradi i razvija uz podršku EU, čija je ova nama susedna zemlja članica od 2007. godine. I na starijim linijama i stanicama metroa postoje slične mere zaštite, ali u vidu pregrade od svojevrsne lake žičane rešetke duž celog perona, koja se podiže po ulasku voza u stanicu i spušta pre njegovog polaska.
Grupa novinara iz Srbije, među kojima je bio i izveštač „Politike”, posetila je Bugarsku u okviru medijskog projekta „Puls Evrope”, koji se sprovodi uz podršku EU. Sofijski metro bio je jedna od tema, a njegova izgradnja govori ne samo o napretku ove zemlje otkako je članica EU, već i o odlučnosti Bugara da se izbore za svoje infrastrukturne ciljeve bez obzira na političku epohu. Naime, metro su počeli da grade još u vreme tvrdog komunizma 1979. godine i građeno je pet stanica, ali saobraćaj nije bio pušten. Nastavili su sami kroz teška vremena tranzicije i prvu liniju otvorili su 1998. godine. Pridruživanjem EU i dostupnošću pripadajućih fondova njegova izgradnja je dobila odlučujući zamajac pa danas postoje tri linije metroa i gradi se četvrta.
U sedištu gradskog preduzeća „Metropoliten”, koje upravlja sofijskim metroom, nalazi se operativni centar. Dispečeri na jednom zidu punom ekrana prate situaciju na stanicama, a na drugom se nalazi ogromna elektronska šema linija metroa s položajem vozova.
U jednoj od kancelarija dočekuje nas Stojan Bratoev, direktor „Metropolitena”. Novinarima iz Srbije kaže da je dolazio u Beograd zbog planova izgradnje podzemne železnice u našem glavnom gradu. Iznosi precizne podatke o sofijskom metrou: linije su duge 52 kilometra i na njima ima 57 stanica, trenutno se gradi još devet kilometara metroa, a poslednjih 15 godina sve se finansira iz fondova EU. Sofijski metro se nalazi na dubini od trideset metara i gradile su ga bugarske firme, osim probijanja tunela, što je radila jedna japanska kompanija posebnom mašinom. Koriste se vozovi nemačke i ruske proizvodnje.
Bratoev objašnjava da se metro gradi tamo gde se u špicu može prevesti bar 15.000 – 20.000 putnika na sat. Na sofijskoj prvoj liniji dostiže se broj od 28.000 ljudi na čas. Važna je pokrivenost ukupne gradske populacije metroom i ona će u Sofiji uskoro biti 48 odsto, što je u rangu pokrivenosti koji ima metro u Beču. Direktor „Metropolitena” ističe da je izgradnja metroa veoma skupa: kad se uzmu u obzir svi građevinski radovi, izgradnja tunela i stanica, vozovi i svi prateći sistemi, cena kilometra podzemne železnice dostiže neverovatnih šezdeset miliona evra.
Izgradnja metroa se pozitivno odrazila na ekologiju, građani manje koriste automobile, u centru Sofije umesto gradskih autobusa dominiraju tramvaji i trolejbusi. Nema nesnosnih gužvi tipičnih za centar Beograda, ali ih ima u špicevima na prilaznim saobraćajnicama, posebno auto-putu koji prolazi kroz grad.
Sofija nema reke, ima manje vodotokove i veoma mnogo zelenila, ali čini se da svežinu donosi vazduh s okolnih planina, pre svega s Vitoše, koja se nalazi baš nad gradom i po kojoj glavna pešačka zona nosi ime. Gradsko jezgro je prepoznatljivo po žutoj kaldrmi, tačnije rečeno ciglama, koja je postavljena pre više od sto godina. Ima monumentalnih zgrada, antičkih iskopina i značajnih verskih objekata kao što je Hram Aleksandra Nevskog, ali i fasada širom gradskog jezgra koje bi trebalo obnoviti.
(Politika)
