Sudsko veće Posebnog odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu osudilo je juče sedam optuženih pripadnika paravojne formacije „Šakali” na ukupno 56 godina zatvora pošto ih je oglasilo krivim za ubistvo više od stotinu albanskih civila, tokom 1999. godine, u selima Ćuška, Ljubenić, Zahač, Plovljan u blizini Peći. Dvojica okrivljenih oslobođena su odgovornosti da su počinila ratni zločin protiv civilnog stanovništva u saizvršilaštvu.
Najstrožu kaznu – 20 godina zatvora – za krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva, sudsko veće kojem je predsedavao sudija Vladimir Duruz izreklo je okrivljenom Toplici Miladinoviću, dok je Predrag Vuković za izvršenje ratnog zločina u saizvršilaštvu osuđen na 13 godina zatvora. Za isto delo, Abdulah Sokić osuđen je na 12, a Siniša Mišić na pet godina zatvora. Kazne od dve godine zatvora izrečene su Slaviši Kastratoviću, Bobanu Bogićeviću i Lazaru Pavloviću. Okrivljeni Milan Ivanović i Veljko Korićanin oslobođeni su odgovornosti.
Ovo je druga prvostepena presuda izrečena okrivljenima, pošto je prvu izrečenu u februaru 2014. godine svojim rešenjem od 26. februara 2015. godine ukinuo Apelacioni sud u Beogradu. I na ovu presudu stranke u postupku imaju pravo žalbe drugostepenom sudu.
Prvom presudom okrivljeni, njih devetorica, osuđeni su na ukupno 106 godina zatvora. Optužnica protiv okrivljenih je više puta menjana i uređivana, a tokom postupka nekoliko optuženih je preminulo, dok je jedan proglašen nesposobnim da prati suđenje.
U optužnici Tužilaštva za ratne zločine navodilo se da je naredbu za napad na selo Ćuška izdao komandant 177. Vojnog teritorijalnog odseka Peć, a neposredni komandir voda poznatog pod nazivom „Šakali” bio je Nebojša Minić, koji je zbog ratnog zločina u Peći po međunarodnoj poternici uhapšen 2005. godine u Argentini, a u toku ekstradicionog postupka preminuo je od infekcije virusom HIV-a.
Okrivljenima su se na teret stavljala izvršenja više od stotinu ubistava civila, silovanja, pljačke i paljenje imovine stanovništva. Ubistva su, navodi se u optužnici, vršili na svirep i podmukao način, neretko pucajući žrtvama u leđa. Nakon izvršenog zločina, navodi tužilaštvo, okrivljeni su većinu tela zapalili kako bi sprečili utvrđivanje identiteta žrtava.
Minić je, kako se navodi u optužnici, organizovao napad tako što su se optuženi, koje je rasporedio u četiri grupe, razbili u strelce i krenuli u pretres sela pucajući iz automatskih pušaka. Okrivljeni su, navodi tužilaštvo, terali civile da se okupe na jednom mestu, gde su im oduzimali vredne stvari, a potom palili kuće i vršili pojedinačna i grupna ubistva.
Pod Minićevom komandom, kako se navodi u optužnici, ubijen je i Hasan Čeku (otac Agima Čekua) i nekoliko članova njegove porodice.
Čekua su, prema optužnici, Minić i još jedan osumnjičeni pripadnik jedinice „Šakali” istukli, a potom primorali da uđe u ambar pored kuće, gde mu je Minić prerezao grkljan lovačkim nožem, a pošto je i dalje davao znake života, drugi pripadnik „Šakala” ga je dotukao sa dva hica iz automatske puške.
Okrivljenima se stavlja na teret i da su odvajali vojnosposobne muškarce od žena, dece i staraca koje su držali na nišanu, otimajući od njih novac i zlatan nakit.
U optužnici se naglašava da su pripadnici jedinice „Šakali” pokazali izuzetnu surovost, brutalnost, bezosećajnost i bezobzirnost, jer su decu otimali od okupljenog stanovništva, stavljali im nož pod grlo, pucali neposredno ispred nogu civilnog stanovništva, premlaćivali pojedine muškarce naočigled žena i dece.
O zločinima „Šakala” pred sudskim većem Odeljenja za ratne zločine govorio je i svedok Zoran Rašković iz Peći, koji je nekoliko dana pred suđenje odbio mere zaštite identiteta koje predviđaju izmenjeni glas i zatamnjen lik, kao i isključenje javnosti sa suđenja, i rekao da želi da svedoči pod punim imenom i prezimenom. Ovaj svedok do detalja je opisao izvršenja ubistava, silovanja, pljačke i proterivanje albanskog stanovništva. Najmlađa žrtva imala je 19, a najstarija 87 godina.
(Politika)
