Osamnaest nepokretnosti „Prve srpske fabrike šećera Dimitrije Tucović 1898” u stečaju u Radničkoj ulici 3 od kojih najmanja ima 37 kvadratnih metara, a najveća 3.716 kvadrata oglasila je na prodaju Agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Početna cena po kojoj se prodaju objekti u Staroj šećerani, između Hipodroma i „Ada mola” i u neposrednoj blizini Ade Ciganlije, poput upravne i stambene zgrade, glavne hale i kockare, magacina i sušare rezanaca, crpne stanice za prljavu industrijsku vodu, portirnice jeste 680,6 miliona dinara.
Javno nadmetanje održaće se 11. juna u Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika. U tom kompleksu nalazi se i Ustanova kulture (UK) Pozorište KPGT, koje je od 2021. godine gradska ustanova, i taj objekat Stare šećerane takođe je ponuđen na prodaju. Sva ta imovina je u građevinskom kompleksu spomenika kulture „Fabrika šećera”, kulturnog dobra od 1984, kao i u okviru prostorno kulturno-istorijske celine „Topčider” koja je kulturno dobro od izuzetnog značaja od 1987. godine.
– U skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima, za sve intervencije na predmetnim objektima, njihovoj pripadajućoj katastarskoj parceli i zaštićenoj okolini kulturnog dobra neophodno je pribavljanje uslova za preduzimanje mera tehničke zaštite i saglasnosti na projekat i dokumentaciju iz nadležnosti Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograd – navedeno je u oglasu Agencije za licenciranje stečajnih upravnika u kojem se precizira i to da u slučaju da „Republika Srbija kao imalac prava preče kupovine iskoristi to pravo i prihvati postignutu cenu na javnom nadmetanju, kupoprodajni ugovor će u biti zaključen sa Republikom Srbijom, a depoziti vraćeni učesnicima javnog nadmetanja”.
Poslednji put kada je država imala takvu priliku, ali je nije iskoristila, bila je prodaja poslovne kule „Geneks”, odnosno spomenika kulture Zapadna kapija Beograda, početkom februara prošle godine.
Ovog puta država bi mogla da postupi drugačije, odnosno da preuzme Staru šećeranu kako bi u njoj napravila kulturni centar, ističe Ljubiša Ristić, direktor UK Pozorište KPGT. Jer, on napominje da ovo nije prva, već sedma ili osma prodaja kompleksa u Radničkoj 3 i do sada nije bilo zainteresovanih kupaca zato što su objekti zaštićeni i moraju da se obnove, a ne ruše, kako bi na njihovom mestu bili podignuti neki profitabilniji sadržaji.
– Očekujem da grad odnosno država uzmu te objekte, ovde se na oko desetak hektara nalazi 30 različitih zgrada i ideja je da se napravi kulturni centar u okviru kojeg će da postoji i KPGT. Radna grupa koja će razvijati taj projekat treba da se formira, biće raspisani i konkursi za uređenje kompleksa. Na parcele Stare šećerane predviđeno je širenje Beograda na vodi, ali ne tako što bi se ovde rušilo i gradili stanovi, nego bi arapski partner države u tom projektu mogao da učestvuje u finansiranju i izgradnji kulturnog centra u Staroj šećerani – ističe Ristić.
Sve dok i zvanično izmenama prostornog plana područja posebne namene Beograda na vodi ne bude obuhvaćen i taj deo čukaričke teritorije za Staru šećeranu se primenjuju pravila iz Plana generalne regulacije Beograda kojim je taj prostor namenjen za kulturne sadržaje. Pre četiri godine grad je imao ideju da otkupi šećeranu, odnosno objekte industrijske arhitekture, i da ih obnovi prema uslovima zaštite, ali se to nije desilo.
– Tu je trebalo da bude kulturni distrikt, možda i najznačajniji u Srbiji jer ta lokacija i objekti na njoj imaju potencijal za tako nešto. U njemu bi stvarali i slikari, vajari, arhitekte, muzičari, izložbe, predstave, radionice bi mogle da se organizuju i na otvorenom, a u određenom procentu bili bi zastupljeni i komercijalni sadržaji kao što su restorani. Kulturnim distriktom upravljao bi bord umetnika koji bi odlučivao o programu te institucije, a privatni kapital trebalo bi da obezbedi finansiranje – kaže Marko Stojčić, glavni gradski urbanista.
(Politika)
