Svi ste sigurno čuli za Arkanove “avanture” po juvelirnicama u Evropi, čuli ste i za pljačkaše Pink Panter sastavljene od ljudi sa naših prostora koji su krajem prošlog i početkom ovog veka harali Evropom, ali da li ste znali da je mnogo pre njih postojao “Crni Gavra”. Čovek koji je, može se slobodni reći bio začetnik takve vrste kriminala, a koji je na kraju zavšio neslavno sa epitetom dvostrukog ubice policajaca.
Dimitrije Gavrilović, zvani Gavra, rođen je 1945. godine. Živeo je u porodičnoj kući u Almaškom kraju u Novom Sadu i bio je iz dobro situirane porodice. Završio je Mašinsku školu, a po prirodi je bio izrazito bistar i dosetljiv, ali i nestašan. Gavra je u jednom periodu svog života služio i kaznu na Golom otoku. Na odsluženju izmislio je mašinu za usitnjavanje kamena.
Pre pljačke koja ga je koštala smrtne kazne, izveo je jednu koja se tih godina prepričavala širom Jugoslavije.
PLJAČKA JUVELIRNICE U CENTRU BEOGRADA
U noći između 17. i 18. jula 1973. godine, ispred zgrade u Ulici Stevana Milovanova u centru Novog Sada, Dimitrije Gavrilović poznatiji kao Crni Gavra i njegov prijatelj Ratko Vujičić ukrali su automobil BMW, vlasništvo arhitekte Miroslava Krstonošića, a potom su se njime odvezli u Beograd.
Stigavši ispred juvelirnice “Fontana” u Knez Mihajlovoj ulici, Gavra je turirao ukradeni BMW da bi stvorio buku, a Ratko Vujičić i Zoran Granić razbili su izlog i vrata sekirom te ušli u zlataru, odakle su odneli većinu nakita, skupocenih satova i drugih vrednih predmeta od plemenitih metala.
Nakon uspešne pljačke, lopovi beže do Sremske Kamenice gde ostavljaju ukradeni automobil, a drugim se dovoze do Novog Sada.
Priča o filmskoj krađi nakita postala je poznata tadašnjoj narodnoj miliciji tek nakon hapšenja Dimitrija Gavrilovića 1977. godine.
Te 1977. godine Dimitrije i njegov prijatelj pokušali su da opljačkaju trafiku u Novom Sadu, a svedok je bila jedna žena koja je sve to posmatrala sa balkona, te pozvala miliciju. Ubrzo su na mesto došla dvojica policajaca koji su pokušali da otvore trafiku. Međutim bila je zatvorena, sa druge strane Gavra se pritajio. Žena je i dalje vikala “Tu je, tu je”, a kada je to čuo Gavra iskočio je iz trafike. Tom prilikom Gavra je, kako se veruje, lišio života dva policajca.
Gavra je nakon zločina pobegao, ali je nakon opsežne, do tada neviđene istrage novosadskog SUP-a, identifikovan i uhapšen posle nekoliko meseci, ali njegove avanture tada ne prestaju.
DVA POKUŠAJA BEKSTVA
U prvom razgovoru nakon hapšenja, inspektor ga je pitao “Pa, Gavriloviću hajde da čujem kako je bilo”. On istog momenta skače sa stolice i vezan se baca kroz zatvorene prozore. Prvo telom udara u sims, a onda uz zvuk lomljave stakla pada na travu ispred zgrade. Pao je tačno ispred inspektorke Savete Bojić Seke. Seka ga je uhvatila za kragnu i povikala u pomoć.
Ubrzo su se oko njega stvorili i ostali policajci, odveden je u bolnicu gde je konstatovano da je polomio lopaticu. U bolnici je pretio bekstvom, pa su ga zato 24 časa čuvali inspektori.
Nakon izlaska iz bolnice, ostavljen je u ćeliji. Tada je bilo dozvoljeno pušenje u ćeliji. Gavra je danima tajno sakupljao fosfor sa šibica i napravio je improvizovanu bombu. Kada je stražar došao, Gavra je bacio na njega bombu i pokušao da pobegne. Na trećim vratima, a pri samom izlasku, Gavra je naišao na blindirana vrata. Uhvaćen je i stavljen u okove, a stražari su dežurali 24 časa pored njega.
SMRTNA PRESUDA
Dimitrije Gavrilović je 1978. godine osuđen na smrt streljanjem, zbog ubistva dva narodna milicajca Dušana Popovića i Ćetka Mijatovića, tokom pljačke trafike u Novom Sadu. Ovaj slučaj i danas je prekriven velom tajne, a Gavra je za ubistvo optuživao saučenika Pavla Savina Paju.
Smrtna kazna, streljanje, Dimitriju je izrečena 20. aprila. Streljan je na Kamenolomu, a ni dan danas se nije saznalo gde počiva. Po tadašnjem zakonu porodici se nakon dvadeset godina govorilo gde je sahranjen osuđenik koji je streljan. Međutim postojale su razne spekulacije o tome da je sahranjen u Beočinu kod fabrike cementa, a neke priče kažu i pored groblja.
Pročitajte više vesti:
Masakr u Prebilovcima: Sinonim za genocid nad Srbima u NDH
Narodni heroj Nikola Vidović: Spasao preko 700 dece iz logora Jastrebarsko
192.rs
