Odbrojavanje je počelo. Pregovori o primirju su ukopani, konflikt s Iranom je izbegnut, pa se izraelska armija priprema za ofanzivu na jug pojasa Gaze, poslednje utočiše oko 1,4 miliona palestinskih izbeglica.
„Pripremamo se za najgore i znamo da će doći uskoro”, kaže jedan humanitarni radnik s egipatske strane granice očekujući vrh humanitarne krize. Kairo ponavlja da je preduzeo sve mere kako bi se izbegli svi „nezakoniti ulasci na egipatsku teritoriju”.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu dve nedelje ponavlja da je određen datum kopnenog napada na grad Rafu i njegovu okolinu duž granice s Egiptom. Humanitarne agencije i diplomate procenjuju da bi operacija mogla da počne krajem ovog meseca ili početkom maja i upozoravaju da bi se time dramatično uvećao broj od već 35.000 poginulih palestinskih civila.
Suočen sa svakodnevnim protestima po Tel Avivu i Jerusalimu zato što mu prioritet nije oslobađanje stotinak preostalih talaca u rukama Hamasa, Netanjahu svakako želi ofanzivu na Rafu kako bi pokušao da konačno uništi palestinski Hamas i ispuni obećanje dato posle masakra 1.200 jevrejskih civila 7. oktobra prošle godine.
Danas gotovo niko ne veruje u sposobnost američke administracije da ubedi Netanjahua da odustane od kopnenog napada na jug pojasa Gaze, ali prema izveštajima iz Izraela, operacije Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) započele bi kasnije kako bi se udovoljilo zahtevu Vašingtona da pre napada bude uspostavljana efikasna šema pomoći i evakuacije civila.
Visoki izraelski zvaničnik brifovao je američke partnere, ali je Bela kuća dala do znanja da nije zadovoljna.
„I dalje razgovaramo i nastavićemo da pritiskamo za našu perspektivu”, izjavio je savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan podrazumevajući pod „perspektivom” uzdržavanje od velike ofanzive.
Netanjahu nije u poziciji da ignoriše američke zahteve za sprečavanje nove humanitarne katastrofe. Pre više od dva meseca naredio je da IDF osmisli planove evakuacije civila kako bi zadovoljio Amerikance. Južno i zapadno od Kan Junisa podignuto je naselje od 40.000 šatora kapaciteta od 10 do 12 osoba, ali koordinacija masovne evakuacije još nije ni počela.
Izraelski zvaničnici predviđaju da bi evakuacija civila iz sektora Rafe mogla da traje oko mesec dana i da bi tek posle toga usledila velika ofanziva protiv Hamasa. Ratni kabinet trebalo bi da u naredne dve nedelje autorizuje evakuaciju.
Amerikanci su u međuvremenu potvrdili da su Izraelci ostvarili napredak povećavajući dotok pomoći u pojas Gaze, iako humanitarne agencije UN upozoravaju da je to daleko od neophodnog. Američki ratni brodovi rasporedili su se na obali oko grada Gaze, gde treba da podignu privremenu luku u koju bi bila dopremana pomoć s Kipra. Očekuje se da provizorno pristanište postane operativno početkom maja.
IDF saopštava da su dve brigade spremne da budu raspoređene po centralnim delovima pojasa Gaze kako bi obezbeđivale koridor ka jugu palestinske enklave. Šef izraelskog Generalštaba Herci Halevi i direktor obaveštajne službe Šin bet posetili su u sredu Kairo kako bi egipatske zvaničnike obavestili o toku priprema.
Moguće je, međutim, da se Netanjahuu ne žuri. U njegovom je ličnom interesu da ne završi rat i tako odloži suočavanje s odgovornošću koju ima zbog šokantnog Hamasovog napada pre skoro sedam meseci.
Premijer nema odgovore na pitanja kako će se osigurati bezbednost Izraela duž granice s Gazom tokom posthamasovog perioda, ali ni da li bi ofanziva rešila talačku krizu. Odlaganje napada moglo bi Netanjahuu da donese neke političke poene kod zapadnih saveznika, ali i da potkopa svaku mogućnost stvaranja nezavisne palestinske države.
Koji su planovi za „dan posle ofanzive”? Kakva bi bila uloga agencije UN za palestinske izbeglice, pošto je nezavisna istraga pokazala da Izrael ne raspolaže nikakvim podacima koji bi potvrdili njegovo ranije tvrđenje da je 12 lokalaca zaposlenih u UNRVA učestvovalo u napadu 7. oktobra – što je SAD i neke zapadne zemlje navelo da obustave finansiranje agencije.
Nema odgovora ni na pitanje kakva je budućnost Palestinske uprave, koja je ograničena na okupiranu Zapadnu obalu. Da li bi vlast predsednika Mahmuda Abasa imala ulogu u pojasu Gaze zajedno s arapskim saveznicima? S ofanzivom na Rafu ili bez nje, Palestinska uprava je ozbiljno oslabljena jer nije pokazala očekivano liderstvo ni tokom rata u Gazi, ni povodom gotovo svakodnevnih izraelskih napada na Zapadnoj obali.
(Politika)
