Mažino ili Alpska linija koju su Francuzi smatrali neprobojnim bedemom, sada je spomenik koji podseća na fijasko francuske vojne strategije. Danas se neki njeni podzemni objekti koriste za uzgajanje pečurki, neki su dostupni za javnost a neki su zarasli u korov.
Mažino linija je bila linija betonskih utvrđenja, tenkovskih, mitraljeskih prepreka i ostalih vidova odbrane, sistem utvrđenja dugačak oko 500 kilometara koji je Francuska konstruisala duž svojih granica sa Nemačkom i Italijom pred Drugi svetski rat. Dobila je ime po francuskom ministru rata, Andreu Mažinu, i smatrana je remek delom građevinarstva i fortifikacije.
Postoje dokumentarni filmovi o bunkerima i građevinama sličnoj Mažino liniji koje prate debate o tome da li je ova linija odigrala svoju provobitno zamišljenu ulogu u ratu. Naime, govorile se o tome da je ona imala manu što joj je bok otkriven, odnosno levo krilo tj. Belgijska granica, što su Nemci iskoristili da zaobiđu ovu liniju, upravo preko Belgije. Posle evidentne neefikasnosti Mažino linije spekulisalo se da su ovakve građevine izgubile smisao u novijim strategijama ratovanja.
Mažino linija je nastala na bazi iskustva i uspeha francuske statične odbrane iz Prvog svetskog rata, pa su se opet oslonili na defanzivnu strategiju odbrane. Linija je građena u fazama od 1930. godine, a glavni radovi su završeni do 1935. godine. Bilo je izgradnje i tokom 1939. i 1940. godine a koštala je jako mnogo, najmanje oko tri milijade franaka samo za prvobitne radove, a neki izvori tvrde da je ovaj projekat koštao Francuze oko 100 milijardi franaka.
Odbrana se sastojala od povezanih kompleksa bunkera za hiljade ljudi, bilo je preko 100 glavnih utvrđenja na svakih 15 kilometara i preko 100 kilometara tunela. Imala je oko 20 opservatorija, oko 80 skloništa i oko 5 000 bunkera. Utvrđenja se nisu prostirala duž granice sa Belgijom dok su dve zemlje poštovale potpisani savez 1920. godine. Kada je Belgija poništila sporazum 1936. godine i proglasila neutralnost, Mažino linija je brzo proširena duž francusko-belgijeske granice, ali nije bila podjednako kvalitetna kao ostatak linije.
Vojska Hitlerove Nemačke je na leto, 15. juna 1940. godine probila Francusku, preko Holandije i Belgije. Nemačke snage su, jednostavno, obišle Mažino liniju, odsekle je od ostatka Francuske koja je potom kapitulirala. Nemačke trupe su probile Mažino liniju kod Sedana. Izraz „Mažino linija” se koristi kao metafora za nešto u šta se neko sa pouzadanjem oslanja iako je neefikasno i često se koristi u kontekstu zablude francuskih generala.
Kao što je u početku zamišljeno, Mažino linija je bila deo šireg plana odbrane, u kojem bi se napadačima suprotstavila francuska armija, ali je plan u opštem propao, što je dovelo do neefikasnosti linije. Na neki način, ova linija je učinila upravo ono za šta je bila sačinjena – zapečatila je deo Francuske i primorala agresora da je obiđe. Sem toga ostaje upamćena kao deo francuske istorije, značajna fortifikacija i istaknuto delo građevinarstva.
(iserbia.rs)
