Odavno nam je poznata izreka “fudbal je igra koja se igra 90. minuta i u kojoj uvek pobeđuju Nemci”. Čuveni Geri Lineker je ovom izjavom izrekao jednu od suštinskih istina koja se do dana današnjeg, uprkos modernim tendencijama upumpavanja ogromnih svota novca u fudbal, nije promenila. Fudbal postaje teška industrija, razvija se tehnologija, niču stadioni kao pečurke. Na nekima se teren i trava, spuštaju na dugme, na drugima se pivo toči samo, ako postavite čašu na pravo mesto. Igrači koštaju više od samog stadiona ali ipak to ne čini fudblaski klub uspešnim niti donosi pobedu u 90 minuta.
Potvrda ove priče dolazi sveže sa Parka prinčeva gde je Borusija iz Dortmunda sinoć obezbedila plasman u finale Lige Šampiona, protiv favorizovanog PSŽ-a. Ponovo se ispostavilo da skuplji tim nije nužno bolji tim.
Kada je UEFA krajem prošle godine objavila da menja format Lige Šampiona i proširuje kapacitete učešća, mnogi su potrčali da favorizovanim englezima, kao “najboljoj ligi na svetu” daju mesto za peti klub u elitnom takmičenju. Drugi na redu su bili Španci sa svojim gigantima Barsom i Realom. Eventualno su mogli da računaju na koeficijent bodova koji im redovno donose uspesi španskih klubova u Ligi Evrope. Međutim fudbal nije tenis i igra brojeva i rang liste ne vrede mnogo iako su u ovom slučaju upravo, odigrali ključnu ulogu.
Na veliko iznenađenje peto mesto u Ligi Šampiona pripalo je (sasvim zasluženo) Nemcima i Italijanima koji su značajno podigli kvalitet svojih nacionalinih takmičenja. I to naravno ne parama. Zbir bodova i bolje mesto na listi doneli su suštinsku pobedu onima koji su više ulagali u samu igru. Bar ove godine.
Istina je da Haland, Belingem i Haverc moraju napustiti Nemačku ne bi li postali “veliki igrači” jer se moraju dokopati velike scene ali fudbal u Nemačkoj je ipak nešto više od toga – stvar mentaliteta. Upravo to je ono što razlikuje Nemačku od drugih fudbalskih velesila.
Nemački model vlasničke strukture klubova to najbolje pokazuje. Prema ovom modelu klub i navijači moraju zadržati 50% vlasništva nad svojim profesionalnim timom plus jednu akciju, čime se sprečava da bilo koja kompanija ili pojedinac postanu većinski vlasnici kluba. Fudbal u Nemačkoj ostaje nemački, otuda njihovi navijači ne mogu doživeti nesretne sudbine Mančestera, Čelzija, Milana ili Barselone čiji je fudbal postao žrtva interesa privatnog kapitala.
Ovogodišnji uspeh nemačkih klubova najbolji je svedok je odlične prakse vođenja nemačkog fudbala. Fascinantna debitantska sezona Ćabi Alonsa sa Bajerom iz Leverkuzena definitivno je najbolja fudblaska priča ove godine. Možda i decenije, ako uračunamo i Lester. Sezona bez poraza, pri čemu oboren rekord Benfike star 59 godina (48 utakmica bez poraza). 134 gola postignuta gola, naslov prvaka države i prekinut niz od 11. godina dominacije Bajerna. Mesto u finalu kupa Nemačke, polufinale Lige Evrope sa već jednom nogom u finalu, posle pobede u Rimu nad Romom od 2:0. Sve ovo bez velikih ulaganja, šta više prošlogodišnji najbolji fudbaler i zvezda tima, Musa Diabi ih je napustio i zaputio se upravo na ostrvo. Preciznije u Aston Vilu, za pozamašnih 55 miliona evra. Pitanje je ko će se ovog leta pojaviti na vratima Farmaceuta sa ponudama za Frimponga, Grimalda i Bonifacea.
Real je prošlog leta za fascinantnog Beligema, na račun Borusije istresao debelih 103 miliona evra i bilo bi zanimljivo videti Borusiju kako pobeđuje u finalu protiv Reala i to baš na Vembliju. Kakav bi to šamar fubalu bio. Verovatno bi se otreznio od opijenosti parama.
Nisu samo Borusija i Leverkuzen opravdali status sile nemačkog fudbala. Bajern je uprkos “lošoj sezoni” došao do polufinala Lige šampiona. Ponovo su fudbalski populisti krenuli sa pričama da je ovako dobro uigran Arsenal favorit potiv posrnulog velikana. Ipak zaboravili su da je Bajern 6 puta dizao ovaj trofej a da Arsenal nije ni jednom i to ima svoju težinu.
Ako se Bajern večeras dokopa finala Lige Šampiona biće to novo nemačko finale. Poruka kraljevićima iz Madrida da kupe još jednog talenta iz Nemačke za 100 miliona. Možda Florijana Virca iz Leverkuzena? Taman mu je cena otišla na 116 miliona kako javlja pouzdani, nemački Transfermarkt.
Ako opet Bajern ne ode u finale, Reala će tamo dočekati Borusija od koje su upravo otkupili svog “vunderkinda” koji je ujedino i najbolji igrač kraljevskog kluba ove sezone.
Madriđani su ove godine već imali priliku da osete šta je to nemački fudbal kada je ih je na tribinama Olimpijskog stadiona sačekalo preko 73.000 grlatih navijača “malenog” Uniona iz Berlina. Prosto, stvar mentaliteta.
(192.rs)
