U red za podizanje spomenika u Novom Sadu „stiže” ovih dana i jedan od najvoljenijih pesnika svih generacija Mika Antić, zasad kroz vest o spomeničkoj inicijativi koju je odlučio da pokrene Odbor manifestacije „Antićevi dani”. Antić je deo života proveo u ovom gradu, za koji se vezuje njegovo stvaralaštvo i gde počiva, a i kome je porez umeo da „plati” pesmom, otkucanoj na poreskoj prijavi.
I Novi Sad ga pamti i odužuje mu se, ali ponekad na isto tako neobičan način, kada je pesničko ime uvaljano u političke oblande, kroz nagradu „Miroslav Antić” koju dodeljuje gradska manifestacija, koja u ovom trenutku i pokreće inicijativu za podizanje spomenika.
U Novom Sadu odranije u redu za dizanje spomenika „čekaju” predviđeni monumentalni Nikola Tesla deset metara visok, zatim Zaharije Orfelin, kao i trojac znamenitih istorijskih ličnosti: Đorđe Stratimirović, Stevan Šupljikac i Josif Rajačić.
Pre četiri godine, u jeku tada aktuelnih događaja, inicijativom SPO-a, pominjan je i Tomas Vudro Vilson, američki predsednik iz doba Prvog svetskog rata. Vudro Vilson je u toj ideji za dizanje spomenika u Novom Sadu „viđen” da stoji na Bulevaru Mihajla Pupina, jer se ta dva imena smatraju simbolima američko-srpskog prijateljstva.
Gde bi se „smestio” Mika, čija bista inače postoji u Dunavskom parku, novo je pitanje, ali je odranije poznato kakav je spomenički raspored u ovoj virtuelnoj čekaonici. Za Teslu je data lokacija ispred Naučno-tehnološkog parka. Orfelinu je pripao mali trg na kraju Ulice zlatne grede u starom Almaškom kraju koji se obnavlja. A pomenuti trojac, koji bi trebalo da stoji sliven u spomenik „Apoteoza Srpske Vojvodine”, stojaće, kako je obećano, ispred Železničke stanice.
Po proceduri, inicijativu za podizanje spomenika, kakva je sada pokrenuta za Antića, razmatra Savet za kulturu i informisanje Skupštine grada, koji traži mišljenje o njoj, pa i o lokaciji, od gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture i Urbanizma. Na kraju sve završi pred odbornicima, kad predlog utvrde članovi Saveta.
Prema saopštenju sa prošle sednice Odbora „Antićevih dana”, njihova inicijativa biće predata Savetu za kulturu i informisanje. Rečeno je da je ideja o podizanju spomenika Miroslavu Antiću nastala 2015. godine, prilikom održavanja osme manifestacije „Antićevi dani”. Takođe, da je ideja potekla od Draška Ređepa i Zorana Vučevića, inicijatora i osnivača manifestacije, nekadašnjih članova Odbora.
„Spomenik bi bio umetnički izraz koji predstavlja Miroslava Antića i podseća na njegovo bogato i dragoceno umetničko stvaralaštvo”, saopšteno je nakon sednice kojoj je predsedavala Jelena Marinković Radomirović, predsednica gradske skupštine.
Odbor je prihvatio i izveštaj o ovogodišnjim „Antićevim danima”, uz ocenu da su programi i sadržaji bili veoma posećeni i uspešni.
Skupština Novog Sada je ustanovila „Antićeve dane” 2007. godine kao stalnu manifestaciju u kulturi od značaja za grad. Propisano je da se održava svake godine u drugoj polovini marta, kada se obeležava i rođendan pesnika, koji je bio i filmski stvaralac, novinar i urednik.
(Politika)
